Љупко М. Рундић, рођен је 13.09.1962. у Врапцима, општина Соколац, Република Српска (БиХ). Основну школу и гимназију завршио у Лозници. Рударско-геолошки факултет у Београду, смер Регионална геологија завршио 1987. године. Следеће године се запослио као асистент-приправник на Рударско-геолошком факултету. Магистарску тезу (1992) и докторску дисертацију (1997) одбранио на истом факултету. На Рударско-геолошком факултету је прошао сва сарадничка и наставна звања у периоду од 1988-2008. За редовног професора изабран је 2008. године, за ужу научну област Историјска геологија. Актуелни је шеф Катедре за историјску геологију РГФ (2015-2025).

Наставна активност обухвата предавања на свим нивоима студија на РГФ-у у Београду. Био је ментор и члан комисија за дипломске и мастер радове 72 студента, ментор 3 магистарске теза и 4 докторске дисертације, члан Комисија за одбрану 7 докторских теза. Инострани сарадник на пројектима израде 4 докторске дисертације страних студената (Аустрија, Холандија, и Немачка, 2010-2018) и стручни рецензент једне дисертацији (Словачка, 2019). Био је члан комисија за изборе професора на Универзитетима у Тузли, Бања Луци и Братислави. Аутор је 3 универзитетска уџбеника и 4 нова курса за студенте геологије. Више од две деценије професор Историјске геологије на Универзитету у Нишу (ПМФ), практично од оснивања Департмана за биологију.

Научно-истраживачки рад је из домена фундаменталне геологије, стратиграфије, тектонике, геодинамике, микропалеонтологије, палеогеографије и др. Објавио је 235 научних и стручних референци у земљи и иностранству од чега 19 радовa у часописима са SCI листе, 1 међународну монографију, 2 поглавља у међунарoдним монографијама, 1 националну монографију на енглеском језику, 2 картографска издања у иностранству (главни уредник и коаутор геолошке карте Либије, лист Dur Al Abraq Р: 1: 250.000). Коаутор Неотектонске карте Србије Р: 1: 500.000, и геолошке карте Фрушке горе Р 1: 50.000, лист Нови Сад 3. Аутор је монографије о геодиверзитету и природним геолошким феноменима града Београда (2010) што представља прву публикацију те врсте у Србији. Главни уредник монографије „125 година Српског геолошког друштва (1891-2016)“. Члан научних одбора на више скупова у земљи и иностранству и рецензент у више научних часописа (Elsevier, Springer). Учесник је више пројеката Министарства за науку у периоду 1995-2019. Његови радови су цитирани 452 пута (Scopus, беу аутоцитата, h-индекс 11) тј. 748 пута (ResearchGate, h-индекс 15). Као аутор/ коаутор, учествовао је са рефератом на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству.

У геолошко-инжењерскком делу, Љ. Рундић се бави геолошким истраживањима путне инфраструктуре, генезом угља, цементних лапораца, клизишта и других облика геохазарда (нпр. анализa геолошке грађе терена на траси моста Ада Циганлија, клизишта на археолошком локалитету Винча, палеонтолошке анализе угља за потребе ЕПС-а и Електропривреде Републике Српске, цементних лапораца (LaFarge, CRH), итд). Међу првима је покренуо иницијативу да се изгради карта геохазарда Републике Србије. Дугогодишњи је члан Комисија за процену анализе утицаја пројеката на животну средину и сарaдник на више од 20 привредних пројеката.

Љ. Рундић је остварио међународну сарадњу са универзитетима и геолошким институцијама из Европе и Африке а посебно Холандије, Аустрије, Данске, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словачке, Италије, Румуније и Бугарске. Учесник више међународних пројеката и члан неколико струковних удружења (нпр. International Research Group on Ostracods (од 1992), Earth Science Society of Libya (од 2005), Удружења геолога БиХ (од 2013), Међународне Комисије за историју геолошких наука (INHIGEO, од 2013) и др. Као експерт за стратиграфију, био је учесник вишегодишњег пројекта израде геолошке карте либијског дела Сахаре где је руководио и једним подпројектом. У периоду 2010-2025, био је сарадник на заједничким пројектима које је имао Универзитет у Београду (РГФ) са Универзитетима у Утрехту и Амстердаму (Холандија), Универзитету у Бечу (Аустрија) и Универзитету у Загребу (Хрватска). Одржао је и неколико предавања по позиву у иностранству (Словачка, Мађарска, БиХ).

Љ. Рундић је био председник Српског геолошког друштва (2004-2008) кад је иницирао и реализовао пријем Србије у Европску федерацију геолога (2007, Србија постала прва земља пуноправна чланица изван простора ЕУ). Био је председник Организационог одбора 14. конгреса геолога Србије и Црне горе (2005), председник ОО 1. Интернационалног симпозијума о неогену централне и југоисточне Европе (2005), председник Националног комитета Планета Земља (2009),  председник ОО међународне конференције о стратиграфији неогена и квартара (2013), потпредседник ОО 16. конгреса геолога Србије (2014). Члан је Одбора за палеофлору и палеофауну САНУ (од 2010), председник Комисије за историју геологије СГД (од 2012), члан ауторског тима капиталне монографије о историји српског рударства и геологије у другој половини XX века (АИНС, 2014). Од 2017. године је председник Националног комитета Карпато-Балканске Геолошке Асоцијације и члан Савета КБГА, у ком својству предводи српске геологе на XX конгресу у Тирани (2014), XXI конгресу у Салзбургу (2018)  и на XXII конгресу КБГА у Пловдиву (2022) када је та асоцијација обележила 100 година постојања. Дописни (од 2011) и редовни члан члан Академије инжењерских наука Србије (од 2021). Био је председник Организационог одбора међународне конференције о Паратетису - 100 година постојања (Београд, 2024). Шеф Департмана за регионалну геологију Рударско-геолошког факултета (2018-2021, 2024-2025). Актуелни председник Комисије за стратиграфију СГД  (од 2020).

Проф. Љ. Рундић је добитник неколико награда и признања из области геологије. Награђен је медаљом "Јован Жујовић" за научни допринос на пољу регионалне геологије и палеонтологије за 2000. годину. Лауреат је специјалне повеље Српског геолошког друштва поводом 125 година од оснивања СГД (2016). Група палеонтолога са Универзитета у Бечу (Neubauer et al., 2020: The Serbian Lake System: a steppingstone for freshwater mollusks in the middle Miocene. Papers in Palaeontology, 6/4, 533-569), посветила је њему у част нову врсту фосилних пужева (Prososthenia rundici sp. nov.). Аутор je пет нових врста остракода (микро-ракови) фосилног рода Hemicytheria са простора Србије и Босне и Херцеговине.

Говори и пише енглески језик а служи се и немачким и руским.