PMF Žurnal

Karnivorno znači sposobno da jede meso, što znači da je biljka morala da razvije neke mehanizme kojima bi se prilagodila karnivornosti. Najbitnije karakteristike koje karnivorna biljka mora da poseduje kako bi preživela su: privlačenje plena, hvatanje plena, sekrecija digestivnih enzima i apsorpcija svarenih materija.

 

YouTube je imao značajnu ulogu u humanizaciji i popularizaciji nauke poslednje dve decenije. Danas izdvajamo nekoliko YouTube kanala koji će vam približiti ideje različitih naučnih disciplina i naterati vas da cenite ulogu nauke u svim procesima bar za mrvicu više.

Kod svih višećelijskih životinja nervni sistem ima ulogu u primanju draži i njihovom prevođenju do različitih delova tela, kao i u davanju odgovarajućeg odgovora na zadate draži. Kod kičmenjaka je ovaj sistem visoko diferenciran i igra bitnu ulogu u tri veoma bitne funkcije- odgovor na draži, koordinacija pokreta i učenje.

Donosimo odgovore na pitanja koja često čujemo: “Da li postoji život van planete Zemlje?”, “Kako izgleda put do kosmosa?” i “Šta su crne rupe i da li je moguće stvoriti ih u laboratoriji?” Naš sagovornik je dr Dragan Gajić, redovni profesor Departmana za fiziku našeg fakulteta. Profesor Gajić. Predsednik je i Astronomskog društva “Alfa”. Spada u najaktivnije popularizatore nauke u Srbiji.

Imaju li beskičmenjaci mozak? Mogu li da misle? Da li su svima jednako razvijene nervne ćelije? Da li su im jedini ciljevi doći do hrane i ostaviti potomstvo? Odgovore na ova pitanja kao i pogled na to kako se evolutivno razvijao njihov nervni sistem i kakve je oblike evolucija preferirala, možete pronaći u ovom tekstu.

Koliko često se zapitate da li to cveće koje imate u vazi, na balkonu ili prozoru ima još neku funkciju osim da vam ulepšava životni prostor? Da li cveće cveta samo zato što je lepo ili se to ipak dešava s nekim posebnim razlogom? Da li i životinje oko nas primećuju njegovu lepotu?  Koja to tajna čini cvetove posebnim ? Zašto je teško naći strukturu u prirodi koja može da se poredi sa cvetom? Zašto su ljudi bili opčinjeni cvećem od prvog susreta s njim?  Upoznajmo se sa ovom tajnom zajedno…

Pri posmatranju noćnog neba obično je fokus na već poznatim ili zanimljivim objektima, jer je logičnije okrenuti teleskop ka svetlećoj tačkici na nebu umesto ka prividno praznom prostoru. Ipak, jedne od najboljiih i najznačajnijih fotografija u astronomiji upravo su nastale nakon dugotrajne usmerenosti najpoznatijeg svemirskog teleskopa na jedan od najmanje zanimljivih delića neba.

Matematički razgovori u podkastovima privlače široku publiku slušalaca. Na ovaj način, u realnosti teško svarljivi koncepti izloženi su tako da nas zainteresuju, a nedodirljiva imena matematičara iz naziva teorema postaju ljudska bića sa, često kontroverznim, životnim pričama. Promišljanja o matematici kroz podkastove dobijaju novu dimenziju. Ukoliko želiš da je otkriješ navodimo listu najboljih podkastova o matematici i preporuke za epizode.

Pretpostavljam da ste svi čuli za seriju “Bones” i da je bar polovina vas pogledala makar jednu epizodu iste. Glavni likovi ove serije bave se oblastima forenzičke biologije sa kojima ću vas upoznati u ovom članku. Forenička biologija predstavlja granu forenzike koja pomaže u rešavanju ubistava pomoću živog sveta koji se razvija na mrtvim telima i samom mestu zločina. Junaci serije “Bones” uspevaju da reše i naizgled nerešive zločine pomoću forenziče biologije. Hajde da se kroz ovaj tekst upoznamo sa svim zanimljivim oblastima kojima se ova grana forenzike bavi.

Neko ko se posle studija geografije u Nišu odlučio za usavršavanje iz geografske kartografije na Geografskom fakultetu u Beogradu, a na doktorskim studijama u Novom Sadu za disertaciju koja se tiče kartografije i geografskih informacionih sistema je upravo naš sagovornik – dr Milan Đorđević. Profesor nam u razgovoru otkriva čime se to interesantnim bavi u poslednje vreme.

Posmatranje neba i sjajnih objekata na njegovom prostranstvu oduvek je pričinjavalo zadovoljstvo ljudima, inspirisalo mnoge priče, pružalo pomoć izgubljenim mornarima, a neke čak nateralo na ozbiljno razmišljanje o svom poreklu. Zahvaljujući njihovoj radoznalosti i željom za znanjem, proučavanje nebeskih tela se vremenom razvilo u ozbiljnu i važnu naučnu oblast koja nam danas nudi odgovore na mnoga velika pitanja.

Istorija nauke je, po definiciji, put čovečanstva od neznanja do ljudskog razumevanja prirodnih i društvenih procesa. Rubrika “Pravcem kretanja nauke” proučava različitost i raznovrsnost ljudske interpretacije spoljašnjeg i unutrašnjeg, tokom istorije čovečanstva.

Kada su ljudi počeli da istražuju prirodne fenomene, koje inovacije su obeležile civilizacije za nama i kakva je uloga nauke u različitim razdobljima ljudske istorije, neka su od pitanja na koja odgovaramo ovim serijalom tekstova.

Da li se nekad zapitate šta će se dogoditi sa planetom ako nastavimo sa upotrebom štetnih organskih jedinjenja, plastike, pre svega , fosilnih goriva; a da pri tom nastavimo sa sečom šuma bez pošumljavanja, izgradnjom asfalta na plodnom zemljištu,  građenjem hidroelektrana na rekama koje su izvor pitke vode? Akcija “Sat za našu planet” ima za cilj skretanje pažnje javnosti na ova i još mnoga važna pitanja ; a ovogodišnji slogan “Okrenimo se prirodi” nas poziva da učinimo nešto dobro za našu planetu.

EESTech Challenge je takmičenje u programiranju internacionalnog tipa. Organizuju se lokalne runde u svim komitetima EESTEC-a u Evropi. Finalna runda se ove godine održava u Krakovu u Poljskoj. Tema ovogodišnjeg EESTech Challange-a je „Veštačka inteligencija“. Na takmičenju učestvuju tročlani timovi sastavljeni od studenata sa svih fakulteta.

Ako bih vas pitala – „Šta je bogomoljka?“ kakav biste mi odgovor dali? Pretpostavljam da biste rekli „Bogomoljka je vrsta insekta, pomalo liči na vanzemaljca, ima karakterističan prvi par nogu koje koristi za hvatanje plena, ženka često pojede mužjaka prilikom parenja“; nakon toga biste se verovatno zamislili, i, to bi bilo sve što bih čula od vas.

Priča profesorke Dragane Cvetković Ilić, jedne od omiljenih profesorki departmana za matematiku. Iza nje je mnogo rada i nekoliko značajnih priznanja. Dobitnica je nagrade za izuzetna dostignuća u matematici i prva dobitnica nagrade Uneska za žene u nauci. Redovni je profesor na našem fakultetu i već petnaest godina predaje specijalnom odeljenju za nadarene matematičare u niškoj gimnaziji “Svetozar Marković”.

O naučnim temama koje su postale mainstream: značaju veštačke inteligencije, bezbednosti online komunikacije i ceni jako pristupačne tehnologije razgovaramo sa Markom Petkovićem, redovnim profesorom departmana za računarske nauke PMF-a.

Nikola Stanković, biolog specijalista mikrobiologije sa desetogodišnjim iskustvom u kliničkoj mikrobiologiji i molekularnoj dijagnostici i jedan je od omiljenih asistenata departmana za biologiju i ekologiju na PMF-u sa vama deli svoje viđenje aktuelnih tema kao što su kontraverze o vakcinisanju, uticaj korporacija i “prljave” industrije na životnu sredinu, slabu efikasnost antibiotika i ulogu naučnika u pomenutim procesima.

Od 2018. godine, kao prvi fizičar iz Srbije, radi na Departmanu za teorijsku fiziku – CERN, Ženeva. Imali smo čast da razgovaramo sa njim i pitamo ga neka interesantna pitanja. Marko je sa nama pričao o svom školovanju, radu u CERN-u, a dao je i par saveta našim studentima.

Biti na vrhu obrazovne institucije predstavlja veliku čast, ali istovremeno i veliku odgovornost. O planovima za predstojeću godinu, novoj akreditaciji, svojim očekivanjima i radu sa mladima, za PMF žurnal našeg fakulteta govorio je dekan prof. dr Perica Vasiljević.