PMF Žurnal

Programeri veoma često koriste izraz “loš kod”. Ovako nazivaju svaki kod koji nije na njihovom nivou kvaliteta. Zatrpani gomilom zahteva koji trebaju brzo da se završe, ponekad, iza sebe ostavljaju loš kod. Standardan izgovor je: “Bitno da radi”. Ustvari, to je najbitnije, sve dok vas klijent ne kontaktira i promeni svoje zahteve. To su momenti kada postanete svesni koliko je kod loš i koliko će biti “skupe” izmene koje ćete morati da napravite.

Verovatno ste nekad videli vilin konjica i primetili njegovo lepo obojenje, ali vam nije palo na pamet zbog čega je to tako. Odgovore na pitanja: zašto su vilin konjici i mnogi drugi insekti obojeni tako kako jesu; šta je to predatorstvo;  koliko je ono zastupljeno među insektima; kakve su strategije osmislili predatori kako bi lakše došli do plena, a kakve plen da bi se efikasnije zaštitio od predatora i još zanimljivih informacija pronađite u tekstu koji je pred vama.

Odavno je počelo da se postavlja pitanje kada i na koji način je nastao život na Zemlji. Da bi nastao živi organizam, bilo je potrebno udruživanje neživih molekula koje se dogodilo u vodenoj sredini. Živi svet je nastao prvo u vodi, razvijao se, i tek kasnije prešao na kopno kada su se ostvarili povoljni uslovi, kao što su i za početak razvoja života u vodi bili neophodni određeni uslovi.

Iako do sada verovatno niste primetili neprijatelja iz vašeg okruženja koji vas nagoni na kijanje i razne neprijatnosti u društvu poput svraba nosa, peckanja i suza koje neprestano naviru, ali i još mnogo simptoma koji govore da je ova pošast u vašoj blizini. Reč je o jednogodišnjoj biljci koja spada u korove i naziva se ambrozija ili u narodu poznatija kao limundžika, partizanka, fazanuša.

Kada pomislimo na vodu, ona za nas predstavlja nešto što nam je stalno dostupno i prisutno u neograničenoj količini. Postoje ljudi koji joj ne pridaju veliki značaj i ne shvataju koliko je bitna, ali postoje i oni koji su svesni njene važnosti. Voda je zapravo jedan od najbitnijih molekula na svetu i prvi oblici života su se pojavili upravo u njoj. Bez nje život ne bi bio moguć, a da bi nastali živi organizmi bilo je neophodno da ona postoji. Da li ste se ikada zapitali kako je nastala voda na planeti Zemlji?

Entomofagija možda deluje kao naučna fantastika, međutim, u većem delu sveta spada u najnormalniju realnost. Gađenje Evropljana i doseljenika u Severnoj Americi prema entomofagiji se opravdava time da oni u prošlosti nisu konzumirali insekte s obzirom na to da su u ovim delovima sveta oni sitniji nego u tropskim oblastima te da nije bilo isplativo loviti ih. Da li će se ovo tradicionalno gledište ispraviti u bliskoj budućnosti; da li će entomofagija postati deo naše svakodnevice; koliko je ona zapravo korisna i još dosta detalja pročitajte u članku koji sledi.

Gljive kao predstavnici posebnog carstva, predstavljane kroz istoriju na razne načine,kroz umetnost, kroz mitove, kroz priče, ostaju u senci današnjice i o njima se nedovoljno zna. Svako novo saznanje  nam govori o njihovoj magiji, o tome koliko su u stvari posebne i bitne.

Gljive su jedna vrlo heterogena grupa eukariotskih organizama,koja svoju istoriju beleži još od ranog početka postojanja Zemlje.

Do pre samo četiri vekova jedini način za proučavanje svemira bazirao se na onome što se moglo videti golim okom. Otkriće teleskopa bilo je velika prekretnica u astronomiji, omogućivši nam prvenstveno da upoznamo planete i objekte u našoj blizini, a sa razvojem naprednije tehnologije i da zavirimo u procese koji su se događali milijardama godina unazad u dalekim galaksijama.

Insekti su nam svima jako dobro poznati, ne prođe ni dan a da ne vidimo neku muvu, pčelu ili stenicu. Svi znamo kako oni izgledaju, ali znamo li kako funkcioniše organizam jednog insekta? Da li se nekako brane od neprijateljski nastrojenih bakterija i drugih organizama? Imaju li razvijen neki mehanizam kojim bi se zaštitili? Postoji li uopšte imuni sistem kod insekata? Pošto većina insekata ima kratak životni ciklus, prvi zaključak je da im imuni sistem nije ni potreban, međutim, oni imaju veoma osetljiv i jako efikasan imuni sistem.

 
Sigurno ste svi čuli za hromozome, ali da li mislite da znate dovoljno o njima? Da li ste znali da su hromozomi zapravo DNK zapakovana pomoću proteina? Ukoliko je vaš odgovor odričan, nastavite da čitate. Ukoliko je odgovor potvrdan, takođe treba da nastavite da čitate jer imam još dosta informacija o njima za vas.

Invazivne ili alohtone (strane) vrste jesu one vrste koje dospevaju u neko drugo stanište. Zbog velike količine raspoloživih resursa i nepostojanja neprijatelja, počinju da se razmnožavaju i povećavaju svoju brojnost velikom brzinom, ugrožavajući stanište autohtonih (domaćih) vrsta i izazivajući ekološke i ekonomske štete. Procenjuje se da je preko 480 000 stranih vrsta unešeno u različite ekosisteme.

 

Pojam “korona virus” potiče od latinske reči corona što znači “kruna” ili “oreol”. Ovaj pojam odnosi se na morfologiju samog virusa. Naime, izgled virusa pod mikroskopom je specifičan zbog proteinskih struktura koje podsećaju na krunu, uz pomoć kojih se veže za receptor na površini ćelije angiotenzin konvertaza enzim 2 (ACE2), potom endocitozom ulaziu ćeliju i brzo se umnožava u epitelnim stanicama pluća. Visoki stupanj replikacije može postići bez značajnijeg voštećenja ćelije domaćina što pridonosi većoj zaraznosti i manjoj smrtnosti u odnosu na virus SARS-CoV.

Od davnina je postojala izreka da smo ono što jedemo. Ova izreka definitivno nije izrečena tek tako, ona vrlo precizno govori o tome da je naš imunitet, a samim tim i život, baš onakav u kakvom je balansu sa hranom koju konzumiramo. Između ova dva bitna sistema definitivno treba uvek praviti paralelu i brinuti o tome šta unosimo u sebe kako bi odgovori imunog sistema bili što jasniji, a kao rezultat tih odgovora mi bismo imali zdravlje.

Okean je izvor života. On kontroliše sve, i vreme i klimu kao i količinu kiseonika koji udišemo. Koralni grebeni su ključni deo vodenih ekosistema, bez njih nemamo zdrave okeane, a samim tim ni zdravu planetu.

Studenti u susret nauci (StES) je multidisciplinarna studentska naučno- stručna konferencija koju organizuju Studentski parlament Univerziteta u Banja Luci i Univerzitet u Banja Luci pod pokroviteljstvom Ministarstva za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske.  

Kroz svakodnevne preporuke od toga da konzumiramo zdrave namirnce i iz njih izdvajamo ono najzdravije, do uzimanja suplemenata koji sadrže različite grupe vitamina i ostalih vrednih nutrijenata za naš organizam izostavljamo jedno bitno pitanje- ko se zapravo bori protiv stranih agenasa koji dospeju u naš organizam.

Još od praistorijskih vremena, pojava polarnih svetlosti je fascinirala ljude i uticala na razvoj istorije, umetnosti i mitologije. Najstariji poznati zapis datira iz 2600. godine pre nove ere u Kini, kada je opisana kao jaka svetlost koja se kreće oko zvezde Su iz sazvežđa Bei-Dou (asterizam Velika Kola).

Sam termin “Aurora Borealis” se pojavio tek 1619. godine, za šta je odgovoran Galileo Galilej koji je ovaj fenomen nazvao po rimskoj boginji jutra, Aurori. Ipak, on je imao pogrešno shvatanje da aurore nastaju usled prelamanja sunčeve svetlosti u atmosferi.

Koliko puta dnevno čujemo reč „plastika“? Svakodnevica je postala nezamisliva bez ove supstance, koja se neracionalno koristi poslednjih godina. U svakodnevnom životu, ljudi plastiku koriste skoro čitavog dana, koristeći flaše za vodu, činije za čuvanje hrane, odeću… Plastika je postala vodeći problem modernog doba za veoma kratko vreme koliko je u upotrebi. Gde god se okrenete, možete videti bačenu kesu, flašu, omot čokoladice. Skoro na svakom koraku možemo uočiti deponiju.

Iako ograničeni fizičkim zakonima i nedostatkom tehnologije da iste prevaziđu, ljudi su našli način da ispolje želju za istraživanjem neotkrivenih i nepoznatih svetova za kojima oduvek čeznu pisanjem priča. One su ekranizacijom dobile novu dimenziju, pokazavši da ljudska mašta ne podleže nikakvim ograničenjima. Izdvojili smo za Vas 11 popularnih svemirskih filmova koje vredi pogledati.

Karnivorno znači sposobno da jede meso, što znači da je biljka morala da razvije neke mehanizme kojima bi se prilagodila karnivornosti. Najbitnije karakteristike koje karnivorna biljka mora da poseduje kako bi preživela su: privlačenje plena, hvatanje plena, sekrecija digestivnih enzima i apsorpcija svarenih materija.

 

YouTube je imao značajnu ulogu u humanizaciji i popularizaciji nauke poslednje dve decenije. Danas izdvajamo nekoliko YouTube kanala koji će vam približiti ideje različitih naučnih disciplina i naterati vas da cenite ulogu nauke u svim procesima bar za mrvicu više.

Kod svih višećelijskih životinja nervni sistem ima ulogu u primanju draži i njihovom prevođenju do različitih delova tela, kao i u davanju odgovarajućeg odgovora na zadate draži. Kod kičmenjaka je ovaj sistem visoko diferenciran i igra bitnu ulogu u tri veoma bitne funkcije- odgovor na draži, koordinacija pokreta i učenje.

Donosimo odgovore na pitanja koja često čujemo: “Da li postoji život van planete Zemlje?”, “Kako izgleda put do kosmosa?” i “Šta su crne rupe i da li je moguće stvoriti ih u laboratoriji?” Naš sagovornik je dr Dragan Gajić, redovni profesor Departmana za fiziku našeg fakulteta. Profesor Gajić. Predsednik je i Astronomskog društva “Alfa”. Spada u najaktivnije popularizatore nauke u Srbiji.

Imaju li beskičmenjaci mozak? Mogu li da misle? Da li su svima jednako razvijene nervne ćelije? Da li su im jedini ciljevi doći do hrane i ostaviti potomstvo? Odgovore na ova pitanja kao i pogled na to kako se evolutivno razvijao njihov nervni sistem i kakve je oblike evolucija preferirala, možete pronaći u ovom tekstu.

Koliko često se zapitate da li to cveće koje imate u vazi, na balkonu ili prozoru ima još neku funkciju osim da vam ulepšava životni prostor? Da li cveće cveta samo zato što je lepo ili se to ipak dešava s nekim posebnim razlogom? Da li i životinje oko nas primećuju njegovu lepotu?  Koja to tajna čini cvetove posebnim ? Zašto je teško naći strukturu u prirodi koja može da se poredi sa cvetom? Zašto su ljudi bili opčinjeni cvećem od prvog susreta s njim?  Upoznajmo se sa ovom tajnom zajedno…

Pri posmatranju noćnog neba obično je fokus na već poznatim ili zanimljivim objektima, jer je logičnije okrenuti teleskop ka svetlećoj tačkici na nebu umesto ka prividno praznom prostoru. Ipak, jedne od najboljiih i najznačajnijih fotografija u astronomiji upravo su nastale nakon dugotrajne usmerenosti najpoznatijeg svemirskog teleskopa na jedan od najmanje zanimljivih delića neba.

Matematički razgovori u podkastovima privlače široku publiku slušalaca. Na ovaj način, u realnosti teško svarljivi koncepti izloženi su tako da nas zainteresuju, a nedodirljiva imena matematičara iz naziva teorema postaju ljudska bića sa, često kontroverznim, životnim pričama. Promišljanja o matematici kroz podkastove dobijaju novu dimenziju. Ukoliko želiš da je otkriješ navodimo listu najboljih podkastova o matematici i preporuke za epizode.

Pretpostavljam da ste svi čuli za seriju “Bones” i da je bar polovina vas pogledala makar jednu epizodu iste. Glavni likovi ove serije bave se oblastima forenzičke biologije sa kojima ću vas upoznati u ovom članku. Forenička biologija predstavlja granu forenzike koja pomaže u rešavanju ubistava pomoću živog sveta koji se razvija na mrtvim telima i samom mestu zločina. Junaci serije “Bones” uspevaju da reše i naizgled nerešive zločine pomoću forenziče biologije. Hajde da se kroz ovaj tekst upoznamo sa svim zanimljivim oblastima kojima se ova grana forenzike bavi.

Neko ko se posle studija geografije u Nišu odlučio za usavršavanje iz geografske kartografije na Geografskom fakultetu u Beogradu, a na doktorskim studijama u Novom Sadu za disertaciju koja se tiče kartografije i geografskih informacionih sistema je upravo naš sagovornik – dr Milan Đorđević. Profesor nam u razgovoru otkriva čime se to interesantnim bavi u poslednje vreme.

Posmatranje neba i sjajnih objekata na njegovom prostranstvu oduvek je pričinjavalo zadovoljstvo ljudima, inspirisalo mnoge priče, pružalo pomoć izgubljenim mornarima, a neke čak nateralo na ozbiljno razmišljanje o svom poreklu. Zahvaljujući njihovoj radoznalosti i željom za znanjem, proučavanje nebeskih tela se vremenom razvilo u ozbiljnu i važnu naučnu oblast koja nam danas nudi odgovore na mnoga velika pitanja.

Istorija nauke je, po definiciji, put čovečanstva od neznanja do ljudskog razumevanja prirodnih i društvenih procesa. Rubrika “Pravcem kretanja nauke” proučava različitost i raznovrsnost ljudske interpretacije spoljašnjeg i unutrašnjeg, tokom istorije čovečanstva.

Kada su ljudi počeli da istražuju prirodne fenomene, koje inovacije su obeležile civilizacije za nama i kakva je uloga nauke u različitim razdobljima ljudske istorije, neka su od pitanja na koja odgovaramo ovim serijalom tekstova.

Da li se nekad zapitate šta će se dogoditi sa planetom ako nastavimo sa upotrebom štetnih organskih jedinjenja, plastike, pre svega , fosilnih goriva; a da pri tom nastavimo sa sečom šuma bez pošumljavanja, izgradnjom asfalta na plodnom zemljištu,  građenjem hidroelektrana na rekama koje su izvor pitke vode? Akcija “Sat za našu planet” ima za cilj skretanje pažnje javnosti na ova i još mnoga važna pitanja ; a ovogodišnji slogan “Okrenimo se prirodi” nas poziva da učinimo nešto dobro za našu planetu.

EESTech Challenge je takmičenje u programiranju internacionalnog tipa. Organizuju se lokalne runde u svim komitetima EESTEC-a u Evropi. Finalna runda se ove godine održava u Krakovu u Poljskoj. Tema ovogodišnjeg EESTech Challange-a je „Veštačka inteligencija“. Na takmičenju učestvuju tročlani timovi sastavljeni od studenata sa svih fakulteta.

Ako bih vas pitala – „Šta je bogomoljka?“ kakav biste mi odgovor dali? Pretpostavljam da biste rekli „Bogomoljka je vrsta insekta, pomalo liči na vanzemaljca, ima karakterističan prvi par nogu koje koristi za hvatanje plena, ženka često pojede mužjaka prilikom parenja“; nakon toga biste se verovatno zamislili, i, to bi bilo sve što bih čula od vas.

Priča profesorke Dragane Cvetković Ilić, jedne od omiljenih profesorki departmana za matematiku. Iza nje je mnogo rada i nekoliko značajnih priznanja. Dobitnica je nagrade za izuzetna dostignuća u matematici i prva dobitnica nagrade Uneska za žene u nauci. Redovni je profesor na našem fakultetu i već petnaest godina predaje specijalnom odeljenju za nadarene matematičare u niškoj gimnaziji “Svetozar Marković”.

O naučnim temama koje su postale mainstream: značaju veštačke inteligencije, bezbednosti online komunikacije i ceni jako pristupačne tehnologije razgovaramo sa Markom Petkovićem, redovnim profesorom departmana za računarske nauke PMF-a.

Nikola Stanković, biolog specijalista mikrobiologije sa desetogodišnjim iskustvom u kliničkoj mikrobiologiji i molekularnoj dijagnostici i jedan je od omiljenih asistenata departmana za biologiju i ekologiju na PMF-u sa vama deli svoje viđenje aktuelnih tema kao što su kontraverze o vakcinisanju, uticaj korporacija i “prljave” industrije na životnu sredinu, slabu efikasnost antibiotika i ulogu naučnika u pomenutim procesima.

Od 2018. godine, kao prvi fizičar iz Srbije, radi na Departmanu za teorijsku fiziku – CERN, Ženeva. Imali smo čast da razgovaramo sa njim i pitamo ga neka interesantna pitanja. Marko je sa nama pričao o svom školovanju, radu u CERN-u, a dao je i par saveta našim studentima.

Biti na vrhu obrazovne institucije predstavlja veliku čast, ali istovremeno i veliku odgovornost. O planovima za predstojeću godinu, novoj akreditaciji, svojim očekivanjima i radu sa mladima, za PMF žurnal našeg fakulteta govorio je dekan prof. dr Perica Vasiljević.