Prema nekim procenama širom sveta ima oko 300 miliona bara. Bare su mala (< 5 ha) i plitka (< 5 m) vodna tela. U Evropi se mogu naći na čitavom kontinentu i mogu biti različitog oblika i veličine. Mnoge od ovih bara su prvobitno oformili ljudi zbog proizvodnje hrane (ribnjaci) ili kako bi obezbedili vodu za navodnjavanje, stočarstvo ili kontrolu požara, a mnoge bare se koriste u rekreacione i obrazovne svrhe. Ovi benefiti koje bare pružaju ljudima nazivaju se usluge ekosistema.
Prirodne i veštačke bare takođe predstavljaju značajna staništa za širok spektar organizama, uključujući semi-akvatične insekte poput vodenih cvetova, vilinih konjica i mnogih drugih. Ovi insekti kao larve žive u vodi, hraneći se vodenim algama, a ponekad i drugim životinjama. Alge sadrže specifične esencijalne masne kiseline, kao na primer omega-3 polinezasićene masne kiseline, koje, hraneći se algama, usvajaju i larve semi-akvatičnih insekata. Način ishrane u vodi dovodi do specifičnog profila masnih kiselina u semi-akvatičnim insektima, koji se veoma razlikuje od profila masnih kiselina terestričnih insekata koji sadrže mnogo manje omega-3 masnih kiselina.
Olivera Stamenković
Semi-akvatični insekti napuštaju vodu i izleću na kopno kao odrasli insekti. I kao odrasle jedinke zadržavaju masne kiseline usvojene u vodi i time obezbeđuju esencijalne nutrijente životinjama iz okolne terestrične sredine. Terestrični predatori koji se hrane odraslim semi-akvatičnim insektima, kao što su ptice, slepi miševi, paukovi i gušteri, usvajaju ove esencijalne nutrijente koji potiču iz obližnjih bara. Ovi nutrijenti, neophodni za uspešno preživljavanje, rast i reprodukciju terestričnih konzumenata, su vitalan deo njihove ishrane jer ne mogu da ih proizvedu sami.
Obezbeđivanje hranljivih esencijalnih nutrijenata terestičnim konzumentima putem semi-akvatičnih insekata je od vitalnog značaja za preživljavanje i visok biodiverzitet životinja u okolini bara i drugih slatkovodnih ekosistema. Različite studije su ukazale na blagotvoran efekat dodataka u ishrani koje semi-akvatični obezbeđuju na fitnes raznih životinja, uključujući mladunce ptica.
Očuvan predeo sa mrežom bara i drugih akvatičnih sistema podržava veći akvatični i terestrični biodiverzitet. Čak i male bare veštačkog porekla u baštama ili parkovima mogu da podrže visok biodiverzitet i pruže ostale dragocene usluge ekosistema.
Izvor: Olivera Stamenković
U vremenima ubrzanog smanjenja biodiverziteta u terestričnim, a naročito akvatičnim sistemima, kao i povećanog uticaja globalnih sredinskih promena, zaštita, restauracija ili kreiranje novih bara je presudno da bi bare mogle da pružaju svoje ekosistemske usluge, ne samo nama ljudima, već svim organizmima koji nastanjuju terestrične ekosisteme. Ova veza između bara i njihovog terestričnog okruženja do sada nije bila detaljno proučavana i vrednost bara je time ostala potcenjena.
U okviru evropskog istraživačkog projekta, finansiranog od strane mnogobrojnih udruženja za limnologiju (nauku o kopnenim vodama) (EUROPONDS; https://europonds.jimdofree.com/ ), više od 70 mladih akvatičnih ekologa je radilo zajedno na istraživanju količine (eksporta biomase) i biodiverziteta semi-akvatičnih insekata u barama u 19 evropskih zemalja, kao i eksporte vitalnih hranljivih omega-3 masnih kiselina koje ovi insekti obezbeđuju terestričnim predatorima.
Izvor: Olivera Stamenković
Naša studija je pokazala visoku varijabilnost u eksportu biomase i polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) preko semi-akvatičnih insekata među istraživanim barama,
sa sveukupnim smanjenjem u eksportu idući ka većim geografskim širinama. Godišnje doba se pokazalo kao važan prediktor za eksport i biomase i PUFA: najmanji eksporti su zabeleženi tokom zime, posebno u hladnijim regionima gde bare redovno smrzavaju. Ovo ima snažan uticaj na konzumente koji se oslanjaju na ove izvore masnih kiselina. Maksimalan eksport je zabeležen u najvećoj istraživanoj bari u Poljskoj tokom leta, dostižući 100 grama PUFA dnevno, od toga 66 g omega-3 masnih kiselina dnevno. Temperatura vode je objasnila skoro 28% varijabilnosti u eksportu biomase. Unimodalan odgovor sa vrhuncem na oko
22°C, ukazuje na osetljivost eksporta biomase na klimatske promene. Takođe, naša studija je potvrdila značaj taksonomske raznovrsnosti zajednice insekata za količinu i raznovrsnost PUFA eksporta. Pored toga, trofički status bara, na koji utiče upotreba zemljišta u okolini bara, pokazao se kao važan prediktor ukupnog eksporta, ukazujući na značaj upravljanja zemljištem u blizini bara.
Ovaj jedinstveni projekat koji je okupio mnogo mladih evropskih istraživača, imao je za cilj, ne samo sprovođenje inovativnog istraživanja, već i povezivanje sa širom javnošću i podizanje svesti o barama kao dragocenih ekosistema širom Evrope. Tokom dve godine bliske saradnje uspostavljena je mreža mladih limnologa koji će i van okvira projekta nastaviti da rade na daljim izazovima u očuvanju slatkovodnog biodiverziteta
Izvor: Olivera Stamenković
Ovaj projekat je nagrađen od strane Evropske federacije za kopnene vode (eng. European Federation for Freshwater, EFFS), u saradnji sa udruženjima “Evropski sveži i mladi istraživači” (eng. European Fresh and Young Researchers, EFYR) i “Sveža krv za sveže vode” (eng. Fresh Blood for Fresh Water, FBFW).
Finansiranje je omogućeno od strane evropskih limnoloških udruženja:
Francusko udruženje za limnologiju (Association Française de Limnologie, AFL), Udruženje austrijskih limnologa (Vereinigung Österreichischer LimnologInnen, SIL Austria), Italijansko udruženje za okeanologiju i limnologiju (Associazione Italiana di Oceanologia e Limnologia, AIOL), Iberijsko udruženje za limnologiju (Asociación Ibérica de Limnología/Associação Ibérica de Limnologia, AIL), Nemačko društvo za limnologiju (Deutsche Gesellschaft für Limnologie e.V., DGL), Biološko udruženje za slatke vode (Freshwater Biological Association, FBA), Hrvatsko Udruženje Slatkovodnih Ekologa (HUSEK), Mađarsko hidrološko društvo (Magyar Hidrológiai Társaság, MHT), Poljsko hidrobiološko društvo (Polskie Towarzystwo Hydrobiologiczne, PTH), Švajcarsko društvo za hidrologiju i limnologiju (Schweizerische Gesellschaft für Hydrologie und Limnologie/Société Suisse d'Hydrologie et de Limnologie/Società Svizzera di Idrologia e Limnologia,SSHL).
Kontakt: europonds2020@gmail.com