Новица Ранђеловић рођен је 15.09.1937, у Топличком Кочану, у општини Дољевац код Ниша. Похађао је основну школу у родном месту и завршио гимназију и вишу педагошку школу у Нишу. Додатно радећи у школи, завршио је студије биологије на Природно-математичком факултету у Скопљу 1969. год. По завршетку основних студија, уписао је постдипломске студије на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу. Прикупио је вредан хербарски материјал и остварио значајне флористичке и фитоценолошке резултате, што је резултирало успешном одбраном његове магистарске тезе 1974. год. Своја даља научна истраживања у поступку израде докторске дисертације, проф Ранђеловић, обавља под руководством академика Стјепана Хорватића, чиме шири своја истраживања о животу биљака јужне Србије све до граница са Македонијом и завршава докторску дисертацију 1978. У време одбране дисертације у Загребу Скупштина општине Дољевац изабрала га је за председника општине, што је успешно обављао до 1982. год.

Након бројних животних достигнућа, посебно у домену науке професор Новица Ранђеловић преминуо је 27. јануара 2023. године у Топличком Кочану у години живота. Био је узоран муж, отац и деда, искрени пријатељ и угледно име у биолошкој науци у Србији.

У скоро педест година рада посветио се просветном и васпитном раду а могло би се рећи да je обављао своја научна истраживања у области ботанике до последњег дана свог живота. На почетку своје каријере проф Ранђеловић радио је као наставник биологије и хемије у основној школи. Након одбране магистарског рада, 1975. године, постављен је за асистента на Природно- математичком факултету у Приштини. Убрзо потом био је ангажован и као а предавач на предмету Ботаника са екологијом на Пољопривредном факултету у Приштини. Затим, стекавши докторат, унапређен је у радно место ванредног професора на предмету Ботаника са екологијом. Након формирања Технолошког факултета у Лесковцу, предавао је предмет Технолошка микробиологија. Нажалост, због бројних обавеза на Технолошком факултету и обимних теренских истраживања професор Ранђеловић завршио радни однос на Универзитету у Приштини 1984. У потпуности се посветио настави на Технолошком факултету Универзитета у Нишу, где је постављен у звање ванредног професора 1986. год. Године 1990. унапређен је у звање редовни професор за предмете Микробиологија и Индустријска екологија. Касније у својој каријери, предавао је предмет Микробиологија животне средине и неколико осталих предмета на последипломским студијама на Факултету заштите на раду у Нишу. Након оснивања Природно математичког факултета Универзитета у Нишу 2000. год. професор Ранђеловић преузео је функцију управника Одсека за биологију са екологијом и држао предавања из Опште микробиологије.

Пензионисао се али је наставио научно-истраживачки и образовни рад и као пензионер. Активно учествује у раду невладиних организација, еко кампова и школица о значају мадицинских биљака. Богата природа југоисточне Србије снажно је привукла његову пажњу, а професор Ранђеловић изабрао је планину Селичевицу код Дољевца као место његових првих ботаничких истраживања. Посебно је учествовао у откривању нових таксона за Србију, у појединим деловима југоисточне Србије, као што је околина Босилеграда, Прешево, Бујановац, долина реке Пчиње али и неке друге области, које су привукле његову пажњу. Иако се може рећи да је биљни свет Србије добро проучен, професор Ранђеловић, је заједно са својим сарадницима у наведеним регионима, открио преко 50 нових врста за Србију. Као члан југословенског тима за вегетацију и картирање, учествовао је у припреми студије „Продромус биљних заједница Косова и Метохије” и коаутор прве карте потенцијалне вегетације Југославије. Професор је често посећивао хербаријуме у Београду, Скопљу, Софији, и консултовао се са водећим стручњацима за флору и вегетацију Балканског полуострва. Његови подаци о флористичким и вегетацијским открићима објављени су у преко 70 научних радова у релевантним домаћим и међународним часописима.

Професор Ранђеловић пренео је своја знања и истрајност својим првим сарадницима др Видаку Јовановићу, др Властимиру Стаменковићу, др Спасу Сотирову, и др Миодрагу Ружићу, као и његовим млађим следбеницима у области науке, др Владимиру Ранђеловићу, др Бојану Златковићу, и другим ботаничарима, усмеравајући их да успешно заврше његова/њихова истраживања. Заједничко истраживање са професором Новицом остаће не само лепа успомена са терена већ и подстицај за даља истраживања биљног света на овим просторима Србије.

Последњих деценија живота професор Новица Ранђеловић постао је наш водећи стручњак за шафран, конкретно род Crocus на Балканком полуострву. У својој монографији о шафранима под насловом „Род Crocus L. у Србији” из 1990. године, он упознаје јавност са потпуно новом врстом шафрана за науку, Crocus rujanensis Ranđel. & D.A. Brdo, описан из југоисточне Србије и Северне Македоније. Касније је проширио обим својих истраживања Северној Македонији, и друго студија о роду Crocus. Следећа студија фокусирана на кариологију, објављена је 2007. год. Професор Н. Ранђеловић је са својим сарадницима описао још две нове врсте шафрана, C. jablanicensis Ranđel. & V. Ranđel. и C. danubiensis Kernd., Pasche, Ranđel. & V. Ranđel., Имена двају нових врста шафрана, C. novicii V. Ranđel. & Milјković и C. randjeloviciorum Kernd., Pasche, Harpke & Raca, посвећена су му од других аутора.

Професор Новица Ранђеловић остаће упамћен и као одличан познавалац разноврсности, екологије и лековитости биљака. Написао је четири приручника о лековитом биљу, који су служили као литература за учеснике бројних школа лековитог биља одржаних у различитим деловима Србије. Као наставник и професор др Новица Ранђеловић остаће упамћен по одличној сарадњи са онима којима је пренео своје знање и искуство. Студенти Технолошког факултета у Лесковцу, Факултета заштите на раду у Нишу и Природно-математичког факултета у Нишу често су тражили његово мишљење, помоћ у теренском истраживању или менторство које је радо пружао.

Међутим, једна школа ће имати посебно место у сећању – „Јужносрпска ботаничка школа“, која је настала спонтано у пријатној атмосфери ботаничке библиотеке и хербаријума у Дољевцу. Несумњиво вредни резултати истраживања чланова „Јужносрпске ботаничке школе“ настали су под окриљем и супервизијом професора Новице Ранђеловића као најискуснијег ботаничара јужне Србије.

Име професора Новице Ранђеловића остаће упамћено по бројним излагањима на научним конференцијама, али ће увек бити повезан са организацијом „Симпозијума о Флори југоисточне Србије и суседних подручја”. Оно што је карактерисало свих 14, до сада одржаних симпозијума, била је њихова одлична организација за коју посебну захвалност дугујемо професору Новици Ранђеловићу. Као активни члан Извршног одбора, Организационионог и Уређивачког одбора, допринео је успеху и задовољству учесника свих претходних Симпозијума.

Знање, искреност и друштвеност врлине су по коме ћемо заувек памтити професора Новицу Ранђеловића. Била је велика част познавати такву особу.