U razgovoru sa prof. dr Draganom Cvetković-Ilić, foto: PMF žurnal
Treći po redu članak u ovom serijalu je priča profesorke Dragane Cvetković Ilić, jedne od omiljenih profesorki departmana za matematiku. Iza nje je mnogo rada i nekoliko značajnih priznanja. Dobitnica je nagrade za izuzetna dostignuća u matematici i prva dobitnica nagrade Uneska za žene u nauci. Redovni je profesor na našem fakultetu i već petnaest godina predaje specijalnom odeljenju za nadarene matematičare u niškoj gimnaziji “Svetozar Marković”.
U svom kabinetu profesorka nas dočekuje nasmejana i vidno raspoložena. A kako ne bi bila kad za nekoliko dana kreće njen trogodišnji mandat članstva Boarda Directora ILAS-a (International Linear Algebra Society), najvećeg svetskog udruženja za linearnu algebru. Naime, profesorka Dragana Cvetković Ilić je 26. avgusta 2019. nominovana od strane Nominacionog komiteta ILAS 2020 sastavljenog od najeminentnijih matematičara. Tajnim glasanjem koje je trajalo 3 meseca, izabrana je za člana borda.
Zbog toga je čast i zadovoljstvo razgovarati s njom još veće.
Miljana: Tema našeg narednog članka je „Razvoj nauke u 21.veku“. Šta nam Vi možete reći o trenutno najrazvijenijim matematičkim disciplinama?
Dragana: Matematika je jedna od najstarijih prirodnih nauka i kao takva se neprekidno razvija. Veoma je aktuelna ekspanzija matematike zasnovana na primeni matematike u raznim drugim naučnim disciplinama poput mehanike, veštačke inteligencije, inženjerstva.
Miljana: Koje su trenutno oblasti matematike koje se najviše primenjuju?
Dragana: To su svakako diferencijalne jednačine, pre svega parcijalne diferencijalne jednačine, zatim numerička analiza, optimizacija.
Anđa: Počevši od prehrambene industije i pitanja „Da li će mi se čokolada istopiti u ruci“ pa sve do astronomije matematika pronalazi svoje primene. Ali, do koje mere se treba razviti teorijska matematika da bismo dobili odgovore na sva ova pitanja?
Dragana: Svaki teorijski rezultat nađe svoju primenu. Najbolji način saradnje matematike i drugih naučnih disciplina jeste da oni naučnici koji rade u oblasti fizike, mehanike, elektonike traže od matematičara rešenje za konkretne probleme. Na taj način se brzo nalazi rešenje za date probleme i odmah dolazimo do primene teorijskih rezultata.
Miljana: Svakodnevno slušamo o analizi podataka u kompanijama, bankama i slično gde je zaposlen i veliki broj matematičara. Koliko je danas matematika popularna?
Dragana: Popularnost matematike raste iz godine u godinu pre svega jer postajemo svesni njene primene i neophodnosti. Štaviše, pre samo par godina u Americi je zanimanje matematičar proglašeno kao najperspektivnije zanimanje. Na berzama, u bankama, programerskim firmama se veoma traže matematičari. To nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir i sve veću popularnost veštačke inteligencije, obrade i skladištenja podataka velikih dimenzija, predikcije, mašinskog učenja. Primena matematike se pokazala kao jako bitna, štaviše kao neophodna.
Miljana: Kojim oblastima se Vi bavite?
Dragana: Počela sam od teorije generalisanih inverza, linearne algebre, preko funkcionalne analize, teorije operatora. U zavisnosti od aktuelnih tema, posmatram određene probleme ovog „začaranog kruga“. Trenutno se bavim rešavanjem određenih operatorskih jednačina i nekim problemima u oblasti operatorskih matrica.
Anđa: Da li mislite da to ima konkretnu primenu?
Dragana: Svakako da ima, i to veliku. Teorija generalisanih inverza koju sam proučavala veoma dugo ima primenu u mehanici, robotici, optimizaciji.
Anđa: Koliko se cene grane matematike u razvoju koje još uvek nisu našle direktnu primenu u industriji?
Dragana: Trendovi su takvi da se traži primena rezultata. Bojim se da u periodu koji je pred nama, matematičari neće imati priliku da se bave matematikom iz ljubavi u smislu da razvijaju teorijske rezultate u svojim oblastima istraživanja. Jer danas se od nas traži da se prilagodimo trenutnoj situaciji i nađemo konkretnu primenu svojih rezultata. Tako da postoje dva smera rada matematičara. Prvi je da se bavite oblastima koje volite pa onda kasnije tražite primenu, a drugi je da saznate šta je to što je primenljivo pa da upravo to razvijate.
Navela je da razume to da se danas nauka stavlja u službu profita, jer na taj način se pomaže razvoju ekonomije zemlje. Ali svakako ne treba zapostaviti teorijska istraživanja koja će svakako naći svoju primenu u nekom trenutku.
Miljana: Kako vidite dalji razvoj matematike?
Dragana: Smatram da će matematika biti stavljena u službu aktuelnih naučnih istraživanja pre svega u primenama i da ćemo se uskoro svi baviti primenjenom matematikom. Ali u tome i jeste draž, jer vas to uvede u neke druge oblasti, pa gledate na probleme iz drugog ugla i sagledavate potrebe drugih oblasti. Tu je i timski rad, što je svakako velika prednost. Spajaju se ljudi koji se bave različitim oblastima nauke, razvijaju nova prijateljstva.
Nisam izdržala da je ne pitam za najaktuelniju vest, ne samo na našem fakultetu, već i u čitavoj zemlji. A to je rezultat tajnog glasanja u Americi kojim je izabrana za člana borda direktora.
Dragana: Da, veoma me je iznenadila i obradovala ova vest. Ipak iza svega toga stoji i činjenica da je ova funkcija i velika odgovornost i svakako ću veliki rad morati da uložim. Nadam se da ću opravdati poverenje i predstaviti naš fakultet u najboljem svetlu.