17:39, 30.05.2020. | TEXTA BIOLGICA NIŠ

Čime misle i o čemu razmišljaju beskičmenjaci?

Autor: Aleksandra Petrović, izvor: PMF Žurnal

Imaju li beskičmenjaci mozak? Mogu li da misle? Da li su svima jednako razvijene nervne ćelije? Da li su im jedini ciljevi doći do hrane i ostaviti potomstvo? Odgovore na ova pitanja kao i pogled na to kako se evolutivno razvijao njihov nervni sistem i kakve je oblike evolucija preferirala, možete pronaći u ovom tekst.

Nervni sistem usklađuje funkcionisanje organizma tako da deluje kao celina. Svaki organizam iz carstva životinja ima specifičan nervni sistem. Nervni sistem beskičmenjaka nema diferencirane organe već se sve odvija na nivou ćelija koje, sa pojavom evolutivno savršenijih i složenijih grupa organizama, postaju sve više organizovane i uigrane u svojoj funkciji, da bi na kraju dostigle najviši nivo organizacije.

Neuroni vinske mušice

Nervni sistem jednostavnijih životinja sastoji se iz manjeg broja nervnih ćelija , dok se tokom evolucije životinja njihov broj povećavao. Brzopokretni organizmi moraju imati više neurona od onih koji se ne kreću. Oni poseduju veći broj mišića i susreću se sa više objekata u spoljašnjoj sredini, na koje moraju na odgovarajući način da reaguju kako bi preživeli. Jedan oktopus koji poseduje sposobnost precizne kontrole svojih 8 tentakula, ima više od jedne milijarde, a čovek čak oko 10 milijardi neurona.

Najprimitivnija grupa beskičmenjaka jesu sunđeri. Oni imaju ćelije slične nervnim ćelijama koje su difuzno raspoređene, međućelijska komunikacija je vrlo slaba, ćelije su nezavisne jedna od druge, a dosadašnja ispitivanja ne ukazuju na visok stepen nervne aktivnosti.

Mozak vinske mušice

Žarnjaci obuhvataju hidre, meduze i korale. Njihov nervni sistem je po tipu difuzan, najveća koncentracija nervnih ćelija je oko usnog otvora i na tentakulama. Jačina odgovora na stimulus zavisi od jačine stimulusa; tako će npr. blagi nadražaj jednog pipka hidre kao reakciju izazvati skraćivanje samo tog pipka, dok će jači nadražaj izazvati kontrakciju svih tentakula i celog tela, tako da će životinja zadobiti oblik loptice.

Pljosnati crvi su prva grupa životinja kod kojih dolazi do formiranja glavenog regiona, usled koncentracije nervnih ćelija i čulnih ćelija u prednjem delu tela. U ovaj razdeo spadaju planarije, metilji i pantljičare. Nervni sistem je vrpčast, u glavenom regionu nalazi se nervna ganglija koja predstavlja centar u kome se vrši koordinacija telesnih aktivnosti.

Mozak planarije

Valjkasti crvi imaju vrpčast nervni sistem, sa prstenom oko ždrela, od koga polaze nervne vrpce, a najrazvijenije su dve koje prolaze na leđnoj i trbušnoj strani.

Mekušci obuhvataju hitone, puževe, školjke i glavonošce. Nervni sistem nije jednako razvijen kod svake od ovih grupa, ali svakako imaju nešto zajedničko, a zajedničko jeste to što je kod svih ganglionernog tipa,najčešće sa po pet ganglija. Kod glavonožaca je nervni sistem razvijen bolje nego kod ostalih, ganglijska masa je zaštićena čaurom, od nje polazi veći broj gigantskih ganglija koje se pružaju duž celog tela. Procenjuje se da je mozak hobotnice sagrađen iz 200 miliona neurona.

Prstenasti crvi obuhvataju mnogočekinjaste gliste, maločekinjaste gliste i pijavice. Ovi organizmi imaju lestvičast nervni sistem, najrazvijenije ganglije su nadždrelna ganglija, od koje polaze četiri nerva, i podždrelna ganglija, sa kojom se povezuju dva nerva sa nadždrelne ganglije, odatle kreće nervna lestvica koja se pruža trbušnom stranom tela.

Nervni sistem kišne gliste

Zglavkari imaju vrlo dobro razvijen nervni sistem lestvičastog tipa, kod njih je koncentracija glavenih ganglija u jedinstvenu masu- ” mozak” koji je zapravo izgrađen od većih ganglija, dok su one u drugim delovima tela manje. Mozak se sastoji od tri dela, protocerebruma, koji predstavlja najveći deo mozga, inerviše složene i proste oči; deutocerebrum inerviše antene i pipke, kontroliše pokrete antena i prima informacije od hemo-, mehano- i termoreceptora; tritocerebrum je najmanji deo mozga, inerviše drugi par antena rakova, i usni aparat.Ganglije u grudnom regionu inervišu krila i noge, trbušne ganglije inervišu unutrašnje organe.

Mozak skakavca

Maksimum koncentracije nervnog sistema ostvaren je kod nekih vrsta kraba i paukova kod kojih je čitava nervna lestvica stopljena u jedinstvenu nervnu masu koja se pruža duž trbušne strane tela.

Bodljokošci imaju nervni sistem difuzno- vrpčastog tipa. Njihov nervni sistem predstavlja prelaz od nervne mreže ka sistemu sa centralnom kontrolom, i nemaju strukturu koja bi mogla da se uporedi sa mozgom.

Nervni sistem obavlja neke od najbitnijih uloga u organizmu, prenosi informacije, kako iz spoljašnje, tako i iz unutrašnje sredine, kontroliše lokomociju i obezbeđuje brz odgovor organizma na draži. Pomoću nervnog sistema, beskičmenjaci znaju kada je pravo vreme za ostavljanje potomstva, kada je predator u blizini, kada se sme krenuti po hranu i još mnogo drugih stvari, koje nama izgledaju nebitno. Beskičmenjaci, koliko god mali izgledali, imaju neverovatne sposobnosti od kojih mnoge još uvek nisu potpuno razjašnjene i predstavljaju zagonetku.