17:51, 16.02.2020. | INTERVJU NIŠ

Intervju sa dr Markom Simonovićem

Autor: Marija Urošević, izvor: PMF Žurnal

Dr Marko Simonović na predavanju, foto: Anđa Denić

Dr Marko Simonović diplomirao je fiziku na Fizičkom fakultetu u Beogradu (2010), doktorirao na Institutu za napredna istraživanja SISSA u Trstu (2014), a postdoktorske studije obavio u Institutu za napredne studije u Prinstonu. Od 2018. godine, kao prvi fizičar iz Srbije, radi na Departmanu za teorijsku fiziku – CERN, Ženeva. 27. decembra 2019. godine održao je predavanje na temu HABLOVA KONSTANTA I TENZIJE OKO LOKALNIH I KOSMOLOŠKIH MERENJA na našem fakultetu, nakon čega smo imali čast da razgovaramo sa njim i pitamo ga neka, nadamo se, interesantna pitanja. Marko je sa nama pričao o svom školovanju, radu u CERN-u, a dao je i par saveta našim studentima.

 

Zbog čega ste se opredelili za oblast kosmologije?

Intervju sa dr Simonovićem, foto: Anđa Denić
– Još u osnovnoj školi mi je bilo jako interesantno da radim fiziku. Imao sam u to vreme neke knjige iz popularne astrofizike, takođe. To je bila, zapravo, kombinacija astrofizike i teorijske fizike, koja mi je bila jako interesantna. Za mlade ljude, koji čitaju to prvi put, jako je izazovno, interesantno, to su sprektakularne stvari, ima puno privlačnih ideja. Kasnije, u srednjoj školi sam bio u odeljenju u Leskovcu, koje je radilo po programu Matematičke gimnazije iz Beograda. Tu sam naučio dosta o fizici. Išao sam u Petnicu sve te četiri godine na seminare iz astronomije, gde sam naučio puno o kosmologiji. Studirao sam Fizički fakultet, ali na kraju kada sam upisao doktorske studije, rešio sam da se bavim kosmologijom jer, pored toga što je to vrlo interesantna oblast, imao sam i sreće da imam jako dobrog mentora, koji se takođe bavi kosmologijom. Onda je to bilo privlačno iz svih mogućih aspekata, tako da sam imao sreće da radim ono što volim.

Koji je najbitniji aspekt Vašeg istraživanja? Koji je cilj Vašeg rada?

Intervju sa dr Simonovićem, foto: Anđa Denić

– Kosmologija je vrlo velika oblast, ima puno stvari koje se nazivaju „kosmologijom“, ali postoje dve bitne stvari: posmatračka kosmologija gde se primenjuju teleskopi, vrše merenja, obrade podataka, numeričke simulacije i postoji teorijski deo, kojim se ja bavim, gde je ideja da izračunamo kako je izgledao univerzum, na velikoj skali, iz nekih osnovnih fizičkih zakona. To je moguće zato što, ako gledate na vrlo velikim rastojanjima, čitav svemir je vrlo jednostavan i to omogućava da se stvari izračunaju uz pomoć formula, jednačina, osnovnih zakona fizike. To je sjajno! Situacija je slična  u Sunčevom sistemu: ljudi su otkrili zakon gravitacije mnogo pre raznih drugih stvari, zato što je Sunčev sistem vrlo jednostavan. Imate Sunce i planete, koje možete da tretirate kao materijalne tačke, koje se kreću manje-više po kružnim putanjama. Dakle, na velikim skalama univerzum je vrlo jednostavan i tamo ga razumemo jako dobro. Cilj je zaista razumeti kako osnovni zakoni fizike utiču na univerzum i, sa druge strane, ako znate tu vezu onda možete iz merenja osobina univerzuma, zaključiti o osnovnim zakonima fizike. Na primer, otkriće tamne materije upravo je došlo kroz kosmologiju.

Kako je kosmologija relevantna za običnog čoveka?

– Sve što znamo o svemiru je neprimenjivo u svakodnevnom životu, ali tehnologije koje koristimo u posmatranjima su primenjive. Kamere koje se nalaze u telefonima, razvijene su za posmatranje dalekih galaksija. Razne vrste optičkih instrumenata kroz čitavu istoriju su bile vezane za astronomiju. Najveći kompjuteri danas, koji rade obradu podataka, razvijeni su za potrebe kosmologije. Dakle, postoje te indirektne primene.

Šta je to što Vas motiviše u radu?

– Radoznalost je fundamentalna, ali postoje i drugi aspekti koji su meni primamljivi u naučnom radu. To je jedan vrlo prijatan posao, gde nemate standardno radno vreme, ne morate da ispunite neku normu već možete da sedite i razmišljate mesec dana o nečemu. Nekad mesec dana radite po ceo dan. Imate priliku da sretnete puno ljudi, da stalno putujete. Živeo sam na nekoliko kontinenata, svuda imam prijatelje i saradnike. Bavljenje naukom je jako lepo, to je takođe jedan aspekt koji je vrlo važan.

Kako se u naučnički život uklapa porodica?

– To je, naravno, individualna stvar. Puno je naučnika koji imaju porodice, a i dalje stalno putuju, ili svi zajedno ili se prosto naviknu. Mnogo ljudi koji se bave naukom, izbegava da putuju. Ono što jeste tačno je da je baviti se naukom na neki način ekstremnije zanimanje, gde je mobilnost važna, jer da biste dobili zvanje profesora ili istraživača,morate da promenite nekoliko institucija, ponekad i zemalja itd. To može da bude ograničavajuće za ljude koji bi voleli da žive na jednom mestu, ali ljudi uspevaju da to izbalansiraju i ja mislim da ja to moguće, iako je ponekad komplikovano.

Kako izgleda jedan Vaš prosečan dan u CERN-u?

Intervju sa dr Simonovićem, foto: Anđa Denić
– CERN je specifično mesto zato što je puno ljudi koji stalno dolaze na različite konferencije, ima puno posetilaca itd. Ceo dan, zapravo, diskutujem sa nekim. Ono što svi rade jeste da nađu radove koji su objavljeni toga dana. Kao kad čitate novine, imate sajtove na kojima možete videti šta su vaše kolege uradile, ima li nečeg interesantnog. Skoro svakog dana, imamo seminare. Imamo puno ljudi sa kojima diskutujemo i imamo saradnike sa kojima radimo. Dobar deo dana ode na to da vidimo šta smo uradili juče, šta smo uradili prošle nedelje, koji je plan za dalje, da li nešto funkcioniše ili ne funkcioniše, da li nešto znamo da rešimo ili ne znamo gde je problem… Stvari su vrlo fleksibilne, ne postoji neki fiksni raspored. Jedna od fundamentalnih stvari u nauci je da postoji potpuna kreativna sloboda. Niko ne bi trebalo da vam kaže da morate da ispunite tu i tu normu. Razlog zbog koga su ljudi efikasni je taj što ih interesuje da nešto završe do kraja. Kada se prijavljujete za bilo kakvu poziciju u nastavku karijere, rezultat vaše prijave će zavisiti od toga šta ste uradili. Ako niste ništa uradili dve godine, nećete dobiti posao. Ono što motiviše ljude je to što zapravo hoće nešto da rade, niko nije tu zbog toga što mora to da radi. Drugi razlog je što postoji izvesna samoregulacija, okruženje je vrlo kompetetivno, ima jako malo pozicija za jako puno ljudi. Onda je skoro nemoguće naći ljude koji će tu slobodu iskoristiti na loš način.

Šta mislite da je glavni izazov savremene fizike i kuda bi se kretala fizika u budućnosti?

– Fizika je ogromna nauka, koja danas ima jako puno velikih međusobno nezavisnih delova. Postoji čitava nauka koja se bavi čvrstim stanjem i materijalima. Tu su ogromni i eksperimentalni i teorijski izazovi, u smislu razumevanja superprovodnosti na visokim temperaturama. Bilo bi spektakularno to razumeti teorijski i primeniti u praksi. Razvoj novih materijala je eksperimentalna stvar koja je jako bitna za svakodnevni život, nove tehnologije, održivi razvoj, ekologiju itd. Postoje grane fizike koje su fundamentalne, što je bliže onome što ja radim, na primer fizika visokih energija. Tu su centralna pitanja kako razumeti bolje elementarne čestice. CERN je jedno od mesta gde je to najveći fokus. Postoje druge stvari koje su fundamentalne u fizici, na primer razumevanje konceptualnih pitanja koja imamo o kvantnoj gravitaciji, kako svet izgleda na najmanjim mogućim energijama, šta se dešava u centru crne rupe, kako je nastao univerzum. Jedno od pitanja kosmologije je pitanje Odakle potiče svemir? koje je jako usko vezano za tu fundamentalnu stranu teorijske fizike. Postoje i više praktične stvari vezane za proučavanje svemira danas, kako on izgleda danas, šta sve možemo da vidimo u njemu, koji se sve procesi dešavaju, kako to sve funkcioniše… Biće jako puno posmatranja u narednih 10 godina, otprilike. Mnogi kažu da je ovo dekada velikih pretraga galaksija. Kažu da će biti puno novih merenja i nada je da će biti novih otkrića.

Da li imate neki savet za naše studente?

U razgovoru sa dr Simonovićem nakon predavanja, foto: Anđa Denić
– Znajući kakva je situacija u Srbiji, možda je najvažniji savet da studenti budu jako oprezni, naročito oni koji hoće da se bave naukom. Moraju da razumeju da je vrlo kompetetivna oblast. Često se studenti žale da je studirati fiziku ili matematiku jako teško, da drugi studentni lakše završavaju fakultete. Ljudi moraju da razumeju da je ono što se radi kod nas, čak i mnogo lakše od onoga što vaše mlade kolege rade u Evropi ili Americi. Kroz Petnicu sam sretao ljude koji su nam pričali da se ne žalimo jer je situacija, zapravo, mnogo komplikovanija. Ako hoćete da uđete u pravu utakmicu sa svima u svetu, ako hoćete da se bavite naukom na najvišem nivou, morate zaista da budete spremni. Bez obzira što je jako teško ili vam se čini da je nepravedno jer vi učite mnogo više nego neko drugi, to jeste realnost. Ja sam to uvek imao u vidu i kada sam prešao na doktorske studije u Italiju, video sam da tamo studenti zaista uče malo više na osnovnim studijama. Mada to nije neka velika razlika. Ako zaista radite svoj posao kao studenti pošteno, učite za svaki ispit najbolje što možete, onda mislim da razlika nije prevelika. Zadnjih par godina postoji tendencija da se studenti žale, ne da hoće da uče više, nego manje. Svi traže da stvari budu jednostavnije, kad su u realnosti komplikovanije. To je jako opasna stvar za one ljude koji imaju u vidu da se bave nekim istraživanjem. Sem toga, drugi savet, koji je takođe važan, je da ponekad studenti kod nas imaju osećaj da su najgori na svetu. Nisu dovoljno hrabri da odu na letnje škole, da se prijave za studentske prakse, nisu sigurna da li dobro znaju engleski. Moje iskustvo je da su svi ti strahovi neopravdani. Generalno, mi imamo kompleks niže vrednosti. To ne sme da bude prepreka za ljude koji su u nauci. Zaista, svuda će vas svi prihvatiti vrlo rado. Ljudi cene one koji završavaju fakultete u Srbiji. Mislim da naši studenti sjajno uspevaju ako se ovaže da naprave taj korak, ali znam puno ljudi koji to nisu uradili iz straha. Ljudi nemaju razloga da se boje. Ako ne uspeju, u redu je. Nećete otići u neku školu, otići ćete u neku drugu, ali morate da probate da se integrišete od samog početka u svetsku naučnu zajednicu.

CERN letnji studentski program nudi studentima na osnovnim i master akademskim studijama fizike, računarstva, inženjeringa i matematike jedinstvenu priliku da se pridruže svakodnevnom radu istraživačkih timova,koji učestvuju u eksperimentima u CERN-u u Ženevi. Prijave za narednu godine počeće na jesen, a sve informacije možete naći na linku Summer Student Programme.