15:00, 02.04.2020. | NAUKA NIŠ

Preduslovi za razvoj nauke: Kada su ljudi počeli da deluju na prirodne procese?

Autor: Anđa Denić, izvor: PMF Žurnal

Istorija nauke je, po definiciji, put čovečanstva od neznanja do ljudskog razumevanja prirodnih i društvenih procesa. Rubrika “Pravcem kretanja nauke” proučava različitost i raznovrsnost ljudske interpretacije spoljašnjeg i unutrašnjeg, tokom istorije čovečanstva.

Kada su ljudi počeli da istražuju prirodne fenomene, koje inovacije su obeležile civilizacije za nama i kakva je uloga nauke u različitim razdobljima ljudske istorije, neka su od pitanja na koja odgovaramo ovim serijalom tekstova.

 

Svet u kojem živimo izgleda….prilično normalno: ljudi automobilima jure do svojih poslova u gradovima koji broje stotine hiljada stanovnika. Po povratku toploj kući otvaraju frižider i uzimaju ostatke jučerašnjeg ručka dok skrolujući Instagram fid razmišljaju o letnjem odmoru na drugom kontinentu.

izvor: Pixabay

Hronični bolesnici piju prepisane lekove, a studenti pišu seminarske radove na kompleksne teme… Većina ljudi ne brine oko hrane i bezbednosti zahvaljujući razvijenoj farmaceutskoj, inženjerskoj, prehrambrenoj i tehnološkoj industriji.

izvor: Pixabay, galerija PMF-a

U više od 99.9% slučajeva ljudske istorije život je izgledao u potpunosti drugačije.

izvor: Wikipedia

Početak ljudskog saznanja ne počinje rađanjem Homo Sapiensa, pre oko 200 000 godina, to se dešava tek s razvojem modernog jezika pre 50 000 godina. Iako volimo za sebe da mislimo da smo oduvek živeli nezavisno od ostalih životinjskih i biljnih vrsta, vladavina čoveka nad prirodnim procesima u svetu traje znatno manje od očekivanog.

 

Kako je sapijens evoluirao od beznačajne vrste ekosistema do subjekta sa sposobnostima dublje spoznaje sveta i procesa u njemu, pitanje je na koje imamo dosta nedorečenih odgovora.

Proučavanjem razvoja sapijensa nailazimo na prekretnice u ljudskoj istoriji koje su modernom čoveku omogućile da se bavi naukom: uspravan hod, uvećan mozak, migracije, kognitivna revolucija i moderan jezik, mnogobrojnije zajednce i poljoprivredna revolucija.

izvor: Pixabay

Homo Sapiens, iliti moderan čovek, je najverovatnije nastao pre oko 200 000 godina i u to vreme pored “nas” na svetu živi bar još šest ljudskih (homo) vrsti koje se klasifikuju kao naši rođaci ili preci, od kojih su najpoznatiji homo erektus i neandertalac.

Praistorijski ljudi su bile beznačajne životinje i na ekosistem nisu uticali ni više, ni manje od obične mušice ili gorile. 

Proces evolucije sapijensa od pešačke figure do intelektualca broji se milenijumima.

Za dva uda olakšano kretanje

Sposobnost uspravnog hoda, homo vrste (preci sapijensa) stiču silaskom sa drveta, pre oko dva miliona godina. U početku, on nam je oduzimao mnogo fizičke energije i stvorio velike probleme sa kičmom, ali i omogućio bolje posmatranje plena i neprijatelja.

Vremenom, mišići u rukama postajali su veći i od bacanja kamenčića i davanja znakova u nekom trenutku dostigli smo nivo pravljenja prefinjenih alatki, stvaranja umetnosti i ostavljanja beleški u pećinama.

izvor: Wikipedia

(Bes)korisnost velikog mozga

Pored ogromnog broja sličnosti koje delimo sa ostalim živim bićima, najočiglednija razlika jeste veličina mozga Homo vrste.

Veliki mozak znači ogroman broj kalorija koji se troši samo za održavanje ovog organa. Činjenica je da ljudski mozak čini 2-3% ukupne telesne mase, ali troši čak 20% telesne energije samo u stanju mirovanja. Uporedimo ove cifre sa čovekolikim majmunima čiji mozgovi troše svega 8% telesne energije u stanju mirovanja, i biće nam jasno koliko je teško snabdeti ljudski mozak gorivom.

Kako su se neuroni u ljudskom mozgu razvijalji do današnjeg dana je velika nepoznanica.

Jasno je da je čovek žrtvovao fizičku snagu zarad inteligencije, što, ruku na srce, nije ni malo značilo praljudima, ali ima veliki značaj za modernog čoveka.

Ljudsko biće je pre dvesta hiljada godina moglo da bude iščerupano od strane čovekolikog majmuna, baš zbog uzaludnog trošenja ljudske energije na održavanje velikog mozga, ali danas se uz pomoć kreacije mozga – automobila krećemo brže od majmuna, a uz pomoć puške možemo da ih ustrelimo sa bezbednog rastojanja. 

Kada je sapijens preuzeo kontrolu nad prirodom – kontrolisanje vatre

izvor: Pixabay

Praljudi su vatru izazvanu prirodnim pojavama koristili možda i pre osamsto hiljada godina tako što bi jeli spržene insekte i životinje, ali svakodnevno služenje vatrom počelo je tek pre oko trista hiljada godina u zajednicama erektusa, neandertalaca i precima sapijensa.

Kontrolisanje vatre je značajan trenutak u životinjskoj istoriji kada je ljudska vrsta počela da vlada spoljašnjom silom. Domen delovanja sa sopstvenog tela se proširio na kontrolisanje okoline.

Do tada životinje nikada nisu menjale sled prirodnih tokova već su se samo prilagođavale: ptice selice ne lože vatru tokom zime, već se sele tamo gde su uslovi prihvatljivi za njihov opstanak.

izvor: Wikipedia

Kontrolisanje vatre značilo je izvor svetlosti, toplote i smrtonosno oružje protiv lavova u bilo kom trenutku.

Možda najznačajnija prednost koju je kontrolisanje vatre donela jeste termička obrada hrane. Kuvana hrana imala je više nutrijenata i parazitski organizmi u svežoj hrani bivali su uništeni prilikom termičke obrade, te se širenje zaraza među ljudima znatno smanjilo.

Menjanje hemijske strukture pšenice i pirinča značilo je i brže žvakanje i varenje omiljenih specijaliteta. Sa nekadašnjih pet, hranu smo počeli da žvaćemo sat vremena dnevno.

Postoje naučne teorije koje zagovaraju da je termički obrađena hrana dovela do smanjenjenja crevnog trakta koji je omogućio da se manje energije ulaže u varenje, a više u moždane procese. Zbog toga je ljudski mozak postajao još veći. 

Selidbe i prvo etničko čišćenje

Pre 150 000 godina na planeti se nije nalazilo više od milion ljudi koji su naseljavali Afriku (crvena boja na slici ispod). Naučnici se slažu da su sapijensi ovih vremena fizički izgledali kao i današnji ljudi, ali njihove moždane funkcije bile su značajno slabije.

Karta ranih ljudskih migracija

Izvor: Wikipedia

Mnogo godina kasnije, pre oko 70 000 godina, sapijens se iz istočne Afrike širi na evroazijsko tlo.

Kada se iskrcao u Arabiju, sapijens se susreo sa drugim ljudskim vrstama.

Procenjuje se da su poslednji Homo Soloenzisi i Homo Denisi nestali su pre 50 000 godina, neandertalci pre 30 000 godina, a patuljasti ljudi pre oko 12 000 godina.

Pitanje od milion dolara je šta se desilo sa njima i zašto danas ne živimo u svetu koji ima nekoliko predstavnika Homo vrste.

Teorija zamene zagovara odbojnost sapijensa ka drugim ljudskim vrstama zbog različitih građi, različitih načina parenja i različitih telesnih mirisa. Zbog značajnih razlika, prema teoriji zamene, u nekom trenutku sapijensi su izvršili genocid nad ostalim homo vrstama.

Ovu teoriju donekle pobijaju rezultati istraživanja vršenih 2010-ih: izdvajanjem neoštećene DNK iz fosilnih ostataka neandertalaca i poređenjem istih sa ljudima zaključeno je da se 1-4% DNK današnjeg bliskoistočnog i evroazijskog stanovništva poklapa sa neandertalskom, dok je procenat poklapanja ljudskog DNK sa Maležanskim i Aboridžinskim čak 6%.

Ova istraživanja nam govore da je bilo plodnih seksualnih odnosa između sapijensa i neandertalaca ali ne u toj meri da dođe do ukrštanja vrsta. 

Po drugoj teoriji, ljudski “rođaci” nestali su zbog nedostatka hrane.

Ova teorija ima smisla jer su se u nekom trenutku sapijensi nastanili na istim područjima na kojima su živele ostale ljudake vrste. Zahvaljujući boljoj tehnologiji i organizovanijem društvenom uređenju sapijensi postaju produktivniji lovci i sakupljači, što dovodi do nedostatka hrane za neandertalce. Moguće je da se odigravalo i nadmetanje oko hrane koje je preraslo u otvoreni sukob nakon koga je nastupio genocid.

Bilo šta bilo, jedno je sigurno: sapijensi su postali neuporedivo intelektualno dominantniji, time nadomestili nedostatak fizičkih sposobnosti i jedini obezedili opstanak u okviru Homo roda.

Kada je jezik spojio ljude

 

Pre 45 000 hiljada godina sapijens prvi put kroči na Australijsko tlo. U to doba izmišljeni su čamci, uljane svetiljke, lukovi, strele i igle za šivenje tople odeće.

Prvi dokazi o umetnosti, religiji i trgovini potiču iz ovog perioda. To je period kada su kognitivne sposobnosti sapijensa dostigle današnji nivo: počinjemo da delimo istu inteligenciju, kreativnost i senzibilitet.

 

Od ključnog značaja za eksponencijalni razvoj u ovom periodu jeste jedinstven jezik kojim moderni ljudi počinju da se služe.

I pre 300.000 godina prasapijensi razgovaraju jedni sa drugima i žive u zajednicama, ali njihov jezik je prilično jednostavan, a zajednice broje do stotinak jedinki.

Važno je shvatiti da iako sve životinjske vrste komuniciraju međusobno, jedino sapijens ima mogućnost da kroz govor otelotvori stvari koje se ne dešavaju – onima koji se nalaze u njegovoj mašti.

 

Tada počinju veliku ulogu da igraju religije. Više nije potrebno da se svi članovi zajednice poznaju kako bi verovali jedni drugima, potebno je da imaju zajedničku religiju – zajednički sistem vrednosti. Kako verovanje u religiju označava pripadnost zajednici, zajednice postaju masovnije i počinju da broje hiljade stanovnika.

“Löwenmensch” – figurica čoveka lava nastala pre 32 000 godina u pećini Štadel,Nemačka

Izvor: Wikipedia

Progres verbalne komunikacije omogućio nam je da stvari objasnimo do sitnih detalja što je rezultiralo boljim alatima, boljom saradnjom i organizacijom.

Efikasna verbalna komunikacija omogućava dobru kooperaciju u okviru velikih grupa i to je ono što nas odvaja od drugih vrsti na Zemlji. 

 

Pre pojave naprednijeg jezika nisu postojale inovacije – pojam koji je usko povezan sa ljudskim saznanjem i napredovanjem. Znanje se prenosilo isključivo genetski, što nije nimalo efikasno. S pojavom modernog govora omogućeno nam je da jedni s drugima lako delimo saznanja i nadograđujemo ih.

 

 

Poljoprivredna revolucija i stvaranje novog društvenog poretka

 

Pre oko 12 000 godina dešava se prva poljoprivredna revolucija. Ona je dovela do ogromne promene u načinu na koji sebi obezbeđujemo hranu. Pre poljoprivredne revolucije, ljudi su sakupljali bobice i travu, bavili se ribolovom i lovom. Vremenom, ljudske zajednice, nezavisno jedna od druge, masovno počinju da se bave poljoprivredom. Posmatranje i eksperimentisanje sa biljnim kulturama postaje svakodnevnica jer je cilj, nimalo drugačiji od današnjeg, veći prinos. Poljoprivredna revolucija dovodi do pripitomljavanja biljaka. Ova tranzicija ljudima omogućava da prehrane sve članove zajednice, ponekada i da stvore višak hrane.

Poljoprivredna revolucija omogućila je drugačije društveno uređenje: specijalizaciju jedinke za određenu oblast. Ljudi počinju da se oslanjaju na ostale članove zajednice. Tada nastaju civilizacije.

Izvor: Pixabay

Da bi zaštitile svoje njive, zajednice prvi put u čovečanstvu grade mehanizme za odbranu i nivo organizacije društva postaje važna stavka za preživljavanje. Društveno uređenje od lovačkih grupa i sela postaje gradsko, kraljevsko i carsko.

Izvor: Wikipedia

Umrežavanje između različitih zajednica postaje veće što dovodi do razmene resursa i znanja. Znanje eksponencijalno raste. 

Izvor: Wikipedia

Kraj poljoprivredne revolucije možemo da označimo za početak istorije nauke. U tom trenutku svi preduslovi za bavljenje naukom su ispunjeni: razvoj ljudskih kognitivnih sposobnosti omogućio nam je efikasan jezik i mogućnost neposrednog delovanja na prirodne procese, a struktura grada i agrokultura omogućile su veće i dobro organizovane zajednice.

 

 

 

Inspiracija i podaci iskorišćeni za tekst: