07:05, 01.02.2021. | ŽIVOT U VODI


NIŠ

Umirući korali

Autor: Milica Ibrić, izvor: PMF Žurnal

Okean je izvor života. On kontroliše sve, i vreme i klimu kao i količinu kiseonika koji udišemo. Koralni grebeni su ključni deo vodenih ekosistema, bez njih nemamo zdrave okeane, a samim tim ni zdravu planetu.

Koral je životinja koju čine hiljade polipa. Svaki od tih polipa ima kružna usta oko kojih se nalaze tentakule. Unutar svog tkiva imaju mikroalge u velikom broju, milion po . One su od velike važnosti jer žive u simbiozi sa koralima koji ne mogu da opstanu bez njih zato sto alge vrše fotosintezu tokom dana i tako ih hrane, dok sa druge strane korali njima pružaju sklonište. Korali postaju aktivni tek noću kada izbacuju polipe i tentakule i hvataju plen uz pomoć omamljujućih ćelija koje se nalaze na vrhovima tentakula. Postoji mnogo vrsta korala kao i različitih oblika.

Izvor slike: Pixabay

Na nekim mestima je zabeleženo da su u periodu od nekoliko nedelja korali gubili boju, a uzrok tome bila je povišena temperatura vode do koje je došlo zbog globalnog zagrevanja. Korali su zapravo vrlo osetljvi na promenu temperature vode. Kao primer možemo da uzmemo nas, ljude. Šta se nama desi ako nam se temperatura tela povisi za dva ili tri stepena? Osećamo različite simptome i znamo da je naše zdravlje ugroženo, a ukoliko bi ona trajala neki duži vremenski period, onda bi došlo čak i do letalnog ishoda. Sada bolje možemo da razumemo situacuju u kojoj se nalaze korali.

Korali kao odgovor na stres usled povišene temperature vode kojoj su izloženi, izbacuju alge koje žive unutar njih jer one ne obavljaju svoju normalnu funkciju. Tako korali umiru od gladi i počinju da blede jer se u tim algama nalaze i pigmenti koji daju koralima boju.

Izvor slike: Pexels

U poslednjih 30 godina izgubljeno je čak 50% koralnih grebena, a pretpostavlja se da će u narednih 30 godina nestati još 40%. Prvi put je zabeleženo beljenje korala 1911. godine na koralnom grebenu na Floridi kada je nestalo 5-10% korala. Nakon toga je bilo nekoliko manjih masovnih beljenja korala, a jedno od najgorih desilo se u periodu od 1997. do 1998. kada je izgubljeno 16% svetskog koralnog grebena. U periodu od 2014. do 2017., kada se dogodilo treće masovno beljenje koje je bilo najduže i najrazornije, izgubljeno je čak 30%  velikog koralnog grebena u Australiji.

Veliki koralni greben u Australiji Izvor slike: Pixabay

Povećanje nivoa mora usled globalog zagrevanja takodje utiče na korale, jer njihovo stanište predstavljaju plitke vode. Medjutim, korali su uspeli da se prilagode tako što su ubrzali svoj rast kako bi bili u ravnoteži sa povećanjem nivoa mora. Naučnici se plaše da zbog velikog gubitka korala prethodnih godina, oni ipak neće moći da rastu dovoljno brzo uz porast nivoa mora.

Postoji mnogo razloga zašto treba sačuvati koralne grebene. I ako pokrivaju samo 1% okeanskog dna oni predstavljaju dom za čak četvrtinu celokupnog vodenog sveta. Opstanak mnogih vrsta riba, ajkula, kornjača i drugih organizama zavisi od njih. Neki organizmi nalaze utočište medju koralima kako bi se zaštitili od predatora, dok predatori znaju da tamo gde se nalaze korali sigurno se nalazi i njihov plen.

Izvor slike: Pixabay

Nemaju samo životinje korist od korala već I ljudi. Širom sveta za oko 500 miliona ljudi oni su izvor hrane. Ekonomska korist od strane koralnih grebena u SAD iznosi oko 3,4 biliona svake godine, a tu se podrazumeva ribolov, turizam i preventiva od poplava i drugih nepogoda.

Izvor slike: Pixabay

Koralni grebeni imaju mogućnost da apsorbuju 97% energije talasa i tako štite obalu od morskih struja, talasa i oluja koji mogu da ugroze život ili da nanesu materijalnu štetu.

Za koralne grebene bez korala se kaže da su kao šuma bez drveća, zato je važno da očuvamo i te okeanske šume jer bez njih život na zemlji neće biti isti.