23:56, 27.04.2020. | NAUKA NIŠ

Živa bića na mestu zločina - dodatni detektivi

Autor: Aleksandra Petrović, izvor: PMF Žurnal

Pretpostavljam da ste svi čuli za seriju “Bones” i da je bar polovina vas pogledala makar jednu epizodu iste. Glavni likovi ove serije bave se oblastima forenzičke biologije sa kojima ću vas upoznati u ovom članku. Forenička biologija predstavlja granu forenzike koja pomaže u rešavanju ubistava pomoću živog sveta koji se razvija na mrtvim telima i samom mestu zločina. Junaci serije “Bones” uspevaju da reše i naizgled nerešive zločine pomoću forenziče biologije. Hajde da se kroz ovaj tekst upoznamo sa svim zanimljivim oblastima kojima se ova grana forenzike bavi.

Izvor: Pexels

Forenzička biologija predstavlja važnu forenzičku disciplinu koja se bavi problematikom povezivanja žrtve sa lokacijom, predmetima ili osobama uz pomoć biološkog materijala koji se može pronaći na mestu zločina i na telu žrtve.

Forenzička entomologija je prva disciplina sa kojom ću vas upoznati. Njome se bavi Džek Hodžins, a njegovi saveznici u rešavanju zločina su insekti i njima srodni zglavkari. Forenzička entomologija predstavlja multidisciplinarni pristup upotrebe insekata u rešavanju problema koji se javljaju tokom kriminalističkog istraživanja.  Ova oblast se koristi za determinaciju vremena smrti, odnosno određivanja post-mortem intervala i procenu mesta izvršenja krivičnog dela. Podeljena je na tri discipline:

  • urbana entomologija- bavi se insektima i zglavkarima koji štetno deluju na veštačke tvorevine životne sredine ljudi, zgrada i kuća; najznačajnija grupa insekata za urbanu entomologiju jesu Isoptera– termiti.
  • entomologija uskladištenih proizvoda- bavi se insektima koji zagađuju različite vrste prehrambenih proizvoda, najzanačajniji su Tenebrionidae– brašnari, moljci i grinje.
  • medicinsko- pravna entomologija- bavi se insektima koji se hrane mrtvim životinjama, uključujući i ljude, ili se na njima razvijaju. 

Najznačajnije grupe insekata u forenzičkoj biologiji su: Mecoptera– muve škorpije, Diptera: Calliphoridae, Sarcophagidae, Piaphillidae, Muscidae, Stratiomidae; Coleoptera– tvrdokrilci: Staphylinidae, Histeridae, Silphidae, Dermestidae, Scarabeidae; Acarina- krpelji i grinje: Macrocheles, Nicrophorus, Poecilochirus; Lepidoptera- noćni leptiri: Tineidae. 

Izvor: Unsplash

Hodžins često upotrebljava svoje male “prijatelje” za čišćenje kostiju žrtve od ostataka tkiva ili nekih drugih materija. 

Forenzička botanika učestvuje u rešavanju zločina uz pomoć biljaka, njihovih listova, cvetova, semena i polenovih zrna. Anatomska i  morfološka analiza uzoraka nudi vremenske razmere zločina, a može se zaključiti i da li je telo premeštano sa jednog na drugo mesto. Prikupljeni uzorci na mestu zločina dalje podležu in vitro analizi. O značaju pronađenih uzoraka polena govori i to da postoji posebna grana- forenzička palinologija,  koja vrši analizu polena, iz čega se saznaju detalji poput lokacije  smrti, raspadanja i doba godine. 

Forenzička antropologija , nauka kojom se bavi dr Temperans Brenan, za rešavanje zločina koristi kosti. Bavi se prikupljanjem i analizom ljudskih skeletnih ostataka. Zadatak ove grane jeste identifikacija i obnova scene određivanjem detalja u vezi smrti žrtve. Pomoću fizičkih markera prisutnih na skeletu, mogu se utvrditi rasa, pol i starost žrtve.

Posao forenzičkih antropologa ne svodi se samo na rešavanju savremenih zločina, već učestvuju i u istraživanjima i dokumentaciji žrtava genocida i masovnih grobnica. Uz pomoć abnormalnosti na skeletu mogu odrediti uzrok smrti, postmortalne trauma ili bolesti, npr. rak kostiju. Jedna od epizoda u kojoj je zastupljena ova tema jeste ‘The shallow in the deep’ u kojoj se otkrivaju identiteti osoba sa pronađenog 150 godina starog broda.

Izvor: Pixabay

Forenzička stomatologija se bavi ispitivanjem i procenom stomatoloških dokaza koji će se upotrebiti u interesu pravde. Dokazi do kojih se može doći uz pomoć zuba jesu starost i identitet osobe kojoj pripadaju. Do toga se dolazi uz pomoć stomatoloških zapisa, uključujući radiograme, ante-mortem i  post-mortem fotografija i DNK materijala. Postoji još jedna vrsta stomatoloških dokaza, a to su tragovi ugriza koje su ostavili žrtva ili počinilac, ili na predmetu sa mesta zločina.

Izvor: Unsplash

Forenzička patologija otkriva uzrok smrti egzaminacijom leša; a njome se bavi Kamil Sarojan.  Forenzički patolog vrši obdukcije, tj. post- mortem ispitivanja, kako bi utvrdio uzrok smrti; pregledava i dokumentuje rane i povrede, prikupljaju i ispituju uzorke tkiva.

Izveštaj o obdukciji sadrži mišljenje o:

  • patološkom procesu;
  • povredi ili bolesti koja direktno rezultira ili započinje niz događaja čija je posledica smrt, takozvani mehanizam smrti;
  • načinu smrti;
  • okolnostima uzroka smrti, koje u većini jurisdikcija uključuju ubistvo, prirodnu smrt i suicid. 

Obdukcija podrazumeva prikupljanje dokaza u tragovima i utvrđivanje identiteta pokojnika.

Izvor: Unsplash

Forenzička toksikologija učestvuje u rešavanju zločina upotrebom toksikologije, analitičke hemije, kliničke hemije i  farmakologije kako bi se pomoglo medicinskim i pravnim istragama smrti, trovanja i upotrebe droga. Forenzički toksikolog mora da razmotri evidentirane fizičke simptome i dokaze prikupljene na mestu zločina, npr. bočice tableta, praha, kao i sve raspoložive hemikalije. Zadatak forenzičkog toksikologa jeste utvrđivanje koje su toksične supstance prisutne, u kojim koncentracijama i koji je njihov uticaj na osobu.

Izvor: Unsplash

Forenzička mikrobiologija kao područje istraživanja u oblastima biokriminala, bioterorizma i epidemiologije sve više obećava. Upotreba mikroorganizama kao pomoćnih dokaza u istragama kako bi se razjasnili uzroci smrti, kako bi se identifikovala žrtva ili počinilac,  odredila geolokacija i procenio post-mortem interval.

Post-mortem mikrobiologija za zadatak  ima otkrivanje neočekivanih infekcija koje uzrokuju iznenadne smrti. Mikrobiolog ima zadatak da potvrdi kliničku sumnju na nedokazanu infekciju, da proceni efikasnost antimikrobne terapije, da identifikuje nastale patogene i prepozna medicinske greške. Analiza tanatomikrobioma i epinekrotične zajednice mikroba pomaže u proceni post-mortem intervala.

Izvor: Unsplash

Forenzička serologija se bavi otkrivanjem, identifikacijom klasifikacijom i proučavanjem različitih telesnih tečnosti- krvi, majčinog mleka,pljuvačke, urina, semene tečnosti, fekalija,znoja, ispovraćanih materija; analizom DNK i analizom uzoraka krvnih mrlja. Serolog radi određene testove kako bi utvrdio identitet telesne tečnosti prisutne na mestu zločina.

Kom biste se timu iz serije “Bones” pridružili?

Da li biste radije sakupljali insekte, biljke i hemikalije sa mesta zločina sa Hodžinsom, ili biste se pre pozabavili kostima sa nenadmudrivom dr Brenan, ili biste pak vršili analizu tkiva i telesnih tečnosti uz pomoć dr Sarojan?

Sve ove grane forenzike se moraju primenjivati zajedno kako bi se došlo do ispravnih zaključaka; zločin se ne može rešiti uz pomoć samo jedne od njih.