Gljive kao predstavnici posebnog carstva, predstavljane kroz istoriju na razne načine,kroz umetnost, kroz mitove, kroz priče, ostaju u senci današnjice i o njima se nedovoljno zna. Svako novo saznanje nam govori o njihovoj magiji, o tome koliko su u stvari posebne i bitne.
Gljive su jedna vrlo heterogena grupa eukariotskih organizama,koja svoju istoriju beleži još od ranog početka postojanja Zemlje. Pretpostavlja se da su postojale još pre 4, 6 milijardi godina. Prvi fosil nadjen je u lavi u Južnoj Americi koji je star gotovo 2,4 milijardi godina. Istraživanjima iz 2018. godine pronadjen još jedan fosil pečurke u Brazilu, star 113 miliona godina.
Gljive mogu da svetle u mraku, gljive mogu biti vidljive golim okom ili ne, gljive su u vazduhu. Zaista su magične i posebne. Ako ih sretnete u mraku zbog njihvih oblika tela biste možda pomislili da ste u nekom horor filmu.
One su svuda oko nas, deo su nas u svakom trenutku našeg života, ali su tu i posle naše smrti. Kada kažemo da pripadaju posebnom carstvu, to znači da su njihove ćelije slične ali i različite od biljnih i životinjskih ćelija po nekim karakteristikama i komponentama samih ćelija. Većina ljudi misli da je jedina uloga gljive da prija njihom stomaku nakon ručka ili pak da će ona biti poslednja hrana koju je pojeo. Iako ova poslednja činjenica može biti tačna, gljive su vrlo tajanstveni organizmi koji nam ne govore uvek tako lako da li ih možemo jesti ili ne. Ulogu gljiva ne smemo zanemariti. Gljive su veoma važne ovoj planeti kao razlagači, kao pomoćnici biljkama u svojim svakodnevnim fiziološkim funkcijama, borci protiv infekcija u našim telima i još mnogo uloga. Ali osim dobrih, one poseduju i niz loših osobina koje mogu biti upravo suprotne od svih ovih.
Još od davnina se govorilo o njihovoj moći kada je lečenje u pitanju, pa čak i o halucinogenim materijama koje poseduju. Baviti se ovakvim istraživanjima je jako teško upravo zbog njihove tajanstvenosti i nedovoljnog znanja o njima. Za ovakva ispitivanja potrebno je znanje i iskustvo u radu sa gljivama.
Mnoge lekovite gljive se nalaze u našoj blizini a da toga nismo ni svesni, baš tu na nekom drvetu,ispod malog sloja zemlje, u travi.
Lekovite gljive su one gljive koje proizvode medicinski značajne metabolite. Opseg medicinski aktivnih jedinjenja obuhvata antibiotike , antikancerne lekove (trenutno su jako primenljivi i pokazuju dobre rezultate kada je u pitanju zdravlje obolelih osoba), inhibitore holesterola, psihotropne lekove, imunosupresive, kao i fungicide.
Zajednička svojstva lekovitih gljiva:
- Dobri su izvori B vitamina;
- Bogate su kalijumom, selenom, magnezijumom, bakrom i fosforom;
- Izuzetno su bogate antioksidansima;
- Odličan su izvor beta glukana, polisaharida i triterpena – supstanci koje deluju antiinflamatorno i antikancerogeno dejstvo.
Reiši (Ganoderma lucidum)
U našem narodu poznata je kao hrastova sjajnica i ima je u našim šumama,nije jestiva jer je drvenasta pa se preparati spemaju njenim mlevenjem. Kinezi su je nazvali svetom gljivom, a njene sposobnosti su da deluje stimulativno na naš organizam i podižu opšti tonus, oslobadjaju od stresa, poboljšavaju cirkulaciju krvi, ojačavaju imuni sistem i dobri su borci kada su u pitanju virusne infekcije. Takodje deluju na poremećaje sna.
Gljive iz roda Kordiceps (Cordyceps sinensis)
Ovu gljivu je možda najlakše prepoznati, baš zato što nema klasičan pečurkast oblik,već liči na ljutu papričicu( imaju peteljku i dugačko stablo). Ona je dosta korišćena u Kineskoj i Indijskoj medicine.
Kordiceps i reiši imaju zajedničke osobine; smatraju se adaptogenim gljivama, što znači da stvaraju jednu dobru sredinu,jedan sklad funkcionisanja organizma. Osim ovoga, one se preporučuju i kao: blagi sedativ, antihistaminik (deluje protiv alergija), zaštita jetre i bubrega, u borbi protiv leukemije kako bi se broj leukocita (belih krvnih zrnaca) održao na visokom nivou u krvi. Često se koristi kod sportista i starijih ljudi kako bi poboljšao fizičke performanse i povećao energiju i vitalnost. To čini povećanjem ćelijske ATP proizvodnje, koja oslobađa energiju u telu.
Ćuranov rep (Coriolus versicolor)
Ćuranov rep je lekovita gljiva koja se obično koristi u Kineskoj medicini za uklanjanje toksina, povećanje energije i poboljšanje imunološkog sistema. Može da aktivira limfocite, monocite, makrofage i ćelije prirodne ubice(ćelije imunog sistema) kako bi nas zaštitile od bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i kancera. Uobičajeno se preporučuje u lečenju raka, jer može da inhibira rast ćelija karcinoma, smanjuje neželjene efekte od hemioterapije, stimuliše imunološki sistem i poboljšava kvalitet života. Zbog specifičnog oblika i boje koje su veoma raznovrsne, poznata je pod nazivom ćuranov rep.
Čaga (Inonotus obliquus)
Čaga gljive su možda i najmanje poznate gljive u Evropi i Americi, ali one zaista imaju dugu istoriju primene u medicini istočnog sveta. Karakteristične su za Sibir, pa su u narodnoj medicini ovog kraja sveta jako prisutne. Ovaj tip gljiva poznat je po svojoj izuzetnoj sposobnosti da jačaju imunološki sistem organizma zbog veoma snažnih antioksidanasa koje u sebi sadrže. Osim imunološke superfunkcije, čaga gljive omogućuju da se telo obezbedi neophodnim mikonutrijentima koji su u stanju da štite telo od slobodnih radikala, inače reaktivnih molekula koji oštećuju ćelije i dovode do bolesti. Ova vrsta gljive veoma je specifična po izgledu, jer raste na kori drveća i najmanje izgleda kao klasična pečurka sa stablom i kapom. Čaga više liči na mahovinu nego na pečurku.
Osim nabrojanih vrsta postoji još mnogo lekovitih gljiva, neke su još u fazi istraživanja, neke još uvek nisu otkrivene, vremenom će čovek pokušati da otkrije sve tajne ovog carstva a do tada na nama ostaje da ih poštujemo i koristimo njihove vrednosti.