UVOD

                Izložba knjiga na Prirodno-matematičkom fakultetu je postavljena povodom Dana fakulteta 20.09.2015. godine i trajala je do 30.10.2015. godine. Tom prilikom su izložene publikacije čiji je izdavač Prirodno-matematički fakultet, kao i publikacije profesora koji su zaposleni na ovom fakultetu. Publikacije su iz sledećih oblasti: matematika, informatika, fizika, hemija, biologija sa ekologijom i geografija.

                Rezultat izložbe knjiga je katalog svih do tada odštampanih monografskih i serijskih publikacija. Sve knjige su obradjene po medjunarodnom standardu za monografske publikacije ISBD(M) i serijske publikacije ISBD(CP).

                Cilj izložbe bio je da razmotri sve aspekate trenutno objavljenih knjiga sa ciljem da na jednom mestu budu dostupni svi izvori informacija, kao i da se pokaže kohezivan uticaj svih monografskih i serijskih publikacija ove izložbe. Neophodno je imati u vidu i činjenicu da će se svaka nova knjiga afirmisati dodavanjem u ovaj katalog.

                Kroz vekove je katalog nazivan srodnim imenima kao što su bibliografija, leksikon, indeks, literature, inventar, priručnik itd.  Godine 1885, Bertlo Marslen uvodi pojam kataloga u Velikoj francuskoj enciklopediji. Po njemu katalog predstavlja nauku o knjigama sa gledišta njihovog opisivanja i klasifikacije. Pojam kataloga kod Srba se terminološki utemeljuje u Letopisu Matice srpske.[1] U terminološkom rečniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva Koste Grubačića ističe se sledeće: Bibliograf je onaj koji se stručno bavi katalogom ili bibliografijom piše bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.[2] Iz navedenog razloga bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige, ali i bibliotečke, štamparske i izdavačke delatnosti.

                Katalog kao naziv upotrebljavao se u značenju najopštijeg pojma o knjizi, odnosno u smislu dobrog poznavanja knjige. Međutim, danas se više upotrebljava u značenju posebne naučne discipline i praktične delatnosti na stručnom bibliotečkom popisu i obradi publikacija pri čemu se uključuju i rezultati ove delatnosti, odnosno sami popisi publikacija koje su obrađene bibliografski.

                Katalog predstavlja popis svih knjiga i svih vidova publikacija, kao i njihovo klasifikovanje prema određenom sistemu. Osnovna svrha kataloga je pružanje informacija o literaturi. Katalog  predstavlja detaljan popis i opis rukopisa i izdanja.

                Katalozi kao plod bibliografske nauke, u svoj svojoj raznovrsnosti predstavljaju značajnu kariku za proučavanje duhovne baštine jednog naroda. Korisni su i neophodni svakoj naučnoj disciplini podjednako. Stručni katalozi, pored toga što predstavljaju neophodno polazište za svaki naučni rad, neophodni su sastavni deo i nastavnih programa. Katalozi predstavljaju osnovno polazište za mnogobrojne naučne analize.[3] Njihov značaj se ogleda u mogućnosti da pruže dobru osnovu istraživačkom radu sa naučno prihvatljivim metodama. Iz navedenog razloga katalozi imaju izuzetan značaj za sve zainteresovane korisnike koji se bave naučnim i stručnim radom.

                Opredelila sam se da radim katalog publikacija čiji je izdavač Prirodno-matematički fakultet Niš, ali i publikacija koje su objavili profesori Prirodno-matematičkog fakulteta sa ciljem da sve publikacije budu dostupne na jednom mestu svim zainteresovanim korisnicima. Katalog izdanja publikacija sadrži skeniranu naslovnu stranu i korice, kao i bibliografski opis po međunarodnom standardu, ISBD (M) za monografske publikacije i ISBD(CP) za serijske publikacije. Za većinu monografskim i seriskim publikacijama celokupan tekst je postavljen u e-obliku odnosno u PDF-formatu pored odgovarajuće publikacije pod nazivom Datoteka za preuzimanje u PDF-formatu. Građa u e-obliku se može čitati ali ne i skidati sa sajta. ISBD (M) predstavlja međunarodni standard za monografske publikacije i sadrži sledeće elemente: ime autora, kao odrednicu bibliografskog zapisa, naslov dela, podnaslov, mesto izdanja, izdavača i godinu izdanja (impresum), podatke o štampariji, kao i tehničke podatke o izdanju, ISBN i UDK broj. ISBN (International Standard Book Number) predstavlja jedinstveni međunarodni identifikator knjiga i drugih omeđenih publikacija bez obzira na način i sredstvo objavljivanja. On omogućava tačnu identifikaciju pojedine knjige, kao i efikasnu komunikaciju između čitaoca, kupca, knjižara, bibliotekara i izdavača, bez upotrebe komplikovanih bibliografskih podataka koji prosečnom čitaocu nisu dovoljno razumljivi. UDK ili univerzalna decimalna klasifikacija predstavlja internacionalni sistem bibliotečke klasifikacije. Predstavlja višejezičnu klasifikacijsku šemu za sve oblasti ljudskog znanja i sofisticiranu alatku za indeksiranje i pretraživanje podataka.

                ISBD (CP) predstavlja međunarodni standard za serijske publikacije i sadrži sledeće elemente: podaci o glavnom naslovu, sporednom naslovu, podnaslovu i o odgovornosti, podaci o izdanju i o odgovornosti za to izdanje, brojčani podaci, podaci o mestu izdanja, izdavača i godini izdanja (impresum) i podatke o štampariji, podaci o veličini (materijalni opis), podaci o izdavačkoj celini, napomene, ISSN- međunarodni standardni serijski broj, ključni naslov i UDK broj. ISSN broj, zajedno sa ključnim naslovom, osnovni je element za identifikaciju serijskih publikacija

                Sve brži razvoj nauke i tehnologije zadnjih decenija doveo je do naglog porasta broja naučnih časopisa i ostalih oblika serijskih publikacija. Samim tim javili su se: problem identifikacije ovih publikacija i potreba za jedinstvenim identifikacionim kodom, koji bi bio ključni element u razmeni podataka o serijskim publikacijama.

                Ova emisija je pomogla redefinisanju publikacija koje nisu bile tako vidne i dostupne čitaocima i korisnicima duhovnog bogatstva udaljavajući ih od realne mogućnosti obogaćivanja ličnog intelekta. Korišćenje realnih publikacija sa konkretnom tematikom materijala na sajtu PMF-a omogućava čitaocu brže snalaženje i pronalaženje potrebne literature.

                Ovakav vid prezentacije pomaže i zainteresovanim istraživačima da mogu da pronađu radove časopisa Filomat, Functional Analysis, Approximation and Computation, kao i Matematika i informatika, zato što su postavljeni u pdf- formatu na sajtu Fakulteta. Istovremeno, omogućava da se direktno prate sve inovacije koje će doprinositi razvoju nauke na svim departmanima na Fakultetu. Časopis Filomat je prvobitno bio Zbornik radova Filozofskog fakulteta – serija matematika.

                Katalog knjiga većim delom sadrži udžbenike koji se koriste za spremanje ispita studenata, kao i priručnike i zbirke zadataka na osnovu kojih se realizuju časovi vežbi. Neophodno je naglasiti da katalog sadrži i časopise čiji je izdavač Prirodno-matematički fakultet u Nišu. Da bi bio dostupan većini korisnika, katalog izložbe se nalazi na sajtu https://www.pmf.ni.ac.rs/katalog-izdanja-pmf/

                Katalog izložbe predstavlja primarnu vrstu odnosno svaki opis je urađen prema viđenom materijalu. Popis jedinica je vršen neposredno, de visu, pri čemu je uvek postojao konkretan primerak monografskih i serijskih publikacija (sa publikacijom u ruci) i pretraživanjem radova na KoBSON–u.

                Korisnici kataloga kao što su profesori, asistenti, saradnici, ali i studenti na PMF-u i na drugim fakultetima imaju priliku da kroz neke bibliografske podatke koriste nove publikacije na PMF-u. Cilj kataloga je da doprinese razvoju naučnog stvaralaštva na Univerzitetu u Nišu, kao i na drugim univerzitetima u Srbiji. Katalog izdanja PMF-a ima izuzetan značaj za sve zainteresovane korisnike koji se bave ili žele da se bave naučnim i stručnim radom, kao što su profesori, asistenti, saradnici, ali i studenti zato što svaki deo kataloga predstavlja značajnu bazu za njihov naučni i istraživački rad.

                Opredeljenje za Katalog izdanja PMF-a je rezultat brojnosti, ali i kvaliteta naučnih publikacija koje publikuje Fakultet. Katalog daje jednu širu sliku o nauci i stvaralaštvu i ima veoma značajan doprinos razvoju nauke i istraživanja u zemlji i svetu. Cilj istraživanja je bio da se pronađu i bibliografski obrade sve publikacije koje je objavio PMF u svom izdanju ili drugih izdanja gde su autori ili koautori profesori PMF-a radi njihove dostupnosti i vidljivosti svim korisnicima PMF-a, kao i korisnicima drugih fakulteta. Posebno treba naglasiti da su publikacije monografske kao i serijske sredjene po departmanima, a unutar njih sredjene hronološkim redom. Publikacije su registrovane u registrima, što ovoj bibliografiji daje poseban značaj i obogaćuje njenu upotrebnu vrednost koja je bazirana na brzoj dostupnosti informacija.

                 Odrednica je pisana latiničnim pismom, pri čemu je neophodno naglasiti da je prva reč  pisana verzalom, bez obzira da li je u pitanju naslov, ili  prezime autora. Svaka jedinica sadrži sve elemente po medjunarodnim standardima (UNIMARC ili MARC) podatke o monografskoj ili serijskoj publikaciji.

                 Glavna smernica i metodologija istraživačkog rada zasnovana je na metodi prikupljanja podataka. Početna faza obuhvata pronalaženje izvora informacija. Sledeća faza obuhvata istraživanje i prikupljanje primarnih i sekundarnih podataka, odnosno prikupljanje podataka o izdanjima PMF-a koja je predmet kataloga, kao i podatke o časopisima čiji je izdavač PMF. Poslednja faza koja se sprovodi pre štampanja i izdavanja kataloga obuhvata unos i obradu prikupljenih podataka.

                 Izrada kataloga predstavlja jedan od načina zaštite nauke čijim se prezentovanjem čuva i obogaćuje nauka u Srbiji. Ovim katalogom se obogaćuje izdavačka produkcija u Srbiji kada je u pitanju nauka PMF-a.

                 Katalog sadrži 212 strana. Publikacije su paginirane po departmanima i sadrže paginacije od jedinice, za matematiku M-55 označene signaturom departmana i ciframa, pri čemu Departman za fiziku F–26, za hemiju H-24, biologiju B-34, za geografiju 31 i casopisi S-57.

                 Sve obrađene publikacije su unete u registrima sa signaturama i ciframa da bi se postigao što potpuniji opis. Rad sadrži pored bibliografskog popisa građe i prateće elemente. Neophodno je izdvojiti da su urađena i četiri registra – hronološki registar, abecedno autorski registar, registar naslova i stručni registar.

                 Ovaj katalog je klasifikovan hronološkim redosledom prema vremenu objavljivanja publikacija zato što omogućava jednostavnost primene, smanjenu mogućnost grešaka, prikladnost svakoj vrsti građe i temi, naročito onima u Fakultetskim okvirima. Hronološki registar sadrži godinu objavljene publikacije kao i redni broj bibliografskih jedinica, odakle se može videti kada je proces objavljivanja publikacija počeo.

                 Autorski registar daje pregled svih jedinica bibliotečne građe koje sadrže dela određenog autora, a nalaze se u katalogu. Abecedni raspored jedinica omogućuje vrlo lako i jednostavno identificiranje pojedinih jedinica i može ga svako koristiti.

                 Stručni registar – UDK (univerzalna decimalna klasifikacija) registar sadrži uz svaki UDK broj i redni broj bibliografskih jedinica. Stručni registar ima izuzetnu primenu kod svih istraživača kojima su potrebne informacije iz stručnih oblasti. Kod registra naslova publikacije su abecedno klasifikovane i omogućavaju brzo i efikasno pronalaženje željenje publikacije.

                 Fakultet ima 156 zaposlenih u nastavi, od toga 135 nastavnika, 21 saradnika stalno zapošljenih lica i 59 istraživača, kao i 13 angažovanih nastavnika sa drugih visokoškolskih ustanova. Broj studenata na 5 akreditovanih studijskih programa osnovnih akademskih studija i master akademskih studija dostiže broj od 1889 studenata, dok je na doktorskim studijama upisano 153 studenata. Savet fakulteta se sastoji od 19 članova koji je glavno telo uptavljanja, dok su dekanat, od 6 prodekana i dekana zaduženi za organizaciju fakulteta. Površina prostora Fakulteta obuhvata 6.175,72 m2. U zgradi PMF-a je, 760,00m2 u ul. Ćirila i Metodija na Filozofskom fakultetu i kao  površinu iznajmljenog prostora od MIN-ovog instituta 388,49 m2.

                 Fakultet koji je osnovan oktobra 1999. godine izdvajanjem Odseka za fiziku, Odseka za matematiku i Odseka za hemiju iz Filozofskog fakulteta i formiranjem dva nova odseka – Odseka za biologiju i Odseka za Geografiju, danas u svom sastavu obuhvata šest departmana: Departman za fiziku, Departman za matematiku, Departman za informatiku, Departman za hemiju, Departman za geografiju i Departman za biologiju sa ekologijom.

                  Danas, fakultet predstavlja jednu od vodećih visokoškolskih ustanova.  Misija Prirodno-matematičkog fakulteta je da pruži kvalitetno obrazovanje studentima i istraživačima, kao i budućim kadrovima u oblasti prirodnih i matematičkih nauka. Ciljevi fakulteta su: 1) da obrazovnom sektoru obezbedi nastavnike, profesore, asistente i istraživače, a privredi ljudske resurse koji će moći da prate, prilagođavaju se i da podstaknu naučne, tehničko-tehnološke i istraživačke promene u savremenom globalnom svetu; 2) razvoj fakulteta i njenih kadrova; 3) da postane jedna od najrazvijenijih visokoškolskih ustanova na Balkanu i Evropi.

          NASTANAK I RAZVOJ FAKULTETA

               Prirodno-matematički fakultet u Nišu je visokoškolska ustanova sa svojstvom pravnog lica u sastavu Univerzita u Nišu. Osnovan je oktobra 1999. godine izdvajanjem Odseka za fiziku, Odseka za matematiku i Odseka za hemiju iz Filozofskog fakulteta i formiranjem dva nova odseka – Odseka za biologiju i Odseka za Geografiju. Filozofski fakultet u Nišu je osnovan 1971. godine. On je u svom sastavu pored ostalih grupa imao i sledeće nastavne grupe: Fizika, Matematika i Hemija. Odlukom Vlade Republike Srbije septembra 1999. godine, navedene nastavne grupe predstvljale su jezgro novoosnovanog Prirodno-matematičkog fakulteta. Istom odlukom formirana su još dva departmana, a to su Departman za geografiju i Departman za biologiju sa ekologijom. Nakon poslednje promene organizacione strukture, fakultet danas u svom sastavu obuhvata šest departmana: Departman za fiziku, Departman za matematiku, Departman za informatiku, Departman za hemiju, Departman za geografiju i Departman za biologiju sa ekologijom.

                Fakultet predstavlja složenu organizacionu strukturu koja obuhvata naučne i obrazovne programe iz prirodnih i matematičkih nauka. Osnovna obaveza Fakulteta je da organizuje i sprovodi akademske programe koji omogućavaju sticanje osnovnih, master i doktorskih studija na određenim departmanima. Pored toga, Fakultet realizuje različite oblike osnovnih i razvojnih istraživanja, a bavi se i drugim problemima koji se odnose na obrazovanje.

                Fakultet se bavi obrazovanjem nastavnog kadra u oblasti matematike, informatike, fizike, hemije, biologije i geografije za rad u osnovnim i srednjim školama, naučnog kadra za rad na fakultetima, naučnim institutima i drugim naučnoistraživačkim institucijama, stručnog kadra za rad u industriji, turizmu, državnim organima, javnim preduzećima, osiguravajućim društvima, u bankama i drugim finansijskim institucijama, u kompanijama koje se bave informacionim i komunikacionim tehnologijama i u drugim privrednim i neprivrednim subjektima.

                Dvadeset studijskih programa na svim nivoima obrazovanja je akreditovano na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu u okviru poslednje akreditacije. Akademske studije prvog stepena (osnovne akademske trogodišnje studije) organizuju se na studijskim programima matematike, računarskih nauka, fizike, hemije, biologije i geografije, dok se Akademske studije drugog stepena (master akademske dvogodišnje studije) organizuju se na studijskim programima: matematike, računarskih nauka, fizike, hemije, primenjene hemije, biologije, ekologije i zaštite prirode, geografije i turizma. Na studijama trećeg stepena Fakultet organizuje nastavu u okviru 5 studijskih programa doktorskih akademskih studija za sticanje sledećih naučnih naziva: doktor nauka – matematičke nauke, doktor nauka – računarske nauke, doktor nauka – fizičke nauke, doktor nauka – hemijske nauke i doktor nauka – biološke nauke.

                Danas, na fakultetu se realizuje oko 20 projekata, nacionalnih i međunarodnih, iz osnovnih istraživanja, tehnološkog razvoja i multidisciplinarnih istraživanja. Oko 80% profesora, asistenata i saradnika fakulteta uključeno u realizaciji nacionalnih projekata.

                Naučno-istraživački rad nastavnika i saradnika fakulteta prati i izdavačka delatnost. Fakultet izdaje sledeće naučne časopise: Filomat, Functional Analysis, Approximation and Computation, Biologica Nyssana, Serbian Journal of Geosciences, Chemia Naissensis, Applied Mathematics and Computer Science i Journal of Functional and Stochastic Analysis. Fakultet je izdavač i naučno popularnog časopisa Matematika i informatika, ali je i suizdavač sledećih naučnih časopisa: Glasnika Antropološkog društva Srbije, Facta Universitatis (Series Mathematics and Informatics) i Facta Universitatis (Series Physics, Chemistry and Technology).

[1]Letopis Matice Srpske, Matica Srpska, Novi Sad, 1824, COBISS.SR-ID: 58832135

[2]Grubačić, Kosta. Aktuelna pitanja o sitnom bibliotečkom materijalu. // Bibliotekar (Beograd)

17, 1/2(1965), 14-15.

[3]Vera Petrović, Bibliografija Anala Filološkog fakulteta 2015, Interprint ,Kragujevac.